I MILE Budić ima kompjuter, ali džabe, treba da znaš kako da ti pomogne. Već se zna da ga mnogi koriste i više od 20 godina-što nije nenormalno-sem za neke. Kada nema zamerke, onda- bla, bla, bla.. Pećinski čovek
ZA OVE KOJI PRAVE UKRŠTENICE: IMATE POJAM OD 20 SLOVA (5. 15. I 19. SLOVO JE "E"). E SADA, DA LI ĆETE RADITI "IZ DUŠE" I STAVITI 2, 3 CRNA POLJA I POZNATE REčI STANARINA, MOSTARINA, KOSTARIKA... ILI UKLJUČITI PRETRAŽIVAč "U 21. VEKU" (KO GA IMA I KO GA JE KUPIO) I NAĆI POJAM, DVA I ZAVRŠITI IZUZETNO PROHODNU KOMBINACIJU BEZ CRNIH POLJA I NASTAVITI DALJE SASTAVLJANJE UKRŠTENICE. EVO, KO ĆE I ZA KOJE VREME DA NAĐE 2 POJMA IZ NAVEDENOG PRIMERA. (POJAM OD 20 SLOVA: 5. 15. I 19. SLOVO JE "E").! LJUDIMA SU ČUDNI NEKI KOJI NEMAJU VREMENA ZA BACANJE.
Ovo nije baš pravi primer razlike u sastavljanju ukrštenica: "iz glave" ili "uz pomoć štapa i kanapa". Pretraživanje uz pomoć računara rade i mnogi enigmatičari koji nemaju program za sastavljanje ukrštenica. Postoji više programa za pretraživanje reči iz baze, a najpoznatiji je Microsoft Office Access. Mislim da na ovim prostorima nema čoveka koji ima kompjuter, a da nema instaliran ovaj program. Da bi ga koristio u ove svrhe, naravno, mora imati i bazu reči urađenu u njemu. Inače, ona reč sa tri "E" je, verovatno, VILHELM KONRAD RENTGEN.
Miroslav je u pravu. Ja sam laik za računare . Imam program za riječnik kojeg sam kupio ovde na www.ugankar.net I puno mi pomaže prilikom traženja i izbora riječi i ako je ograničen na dužinu riječi do 20 slova. Tako da sa tim rječnikom i Googlom nađem skoro sve kad mi "zagusti. Ne treba kao nekad prelistati brdo enciklopedija i rječnika ili sjediti sate u nekoj biblioteci. Meni ne smeta sastavljanje pomoću računara, ali tu investiciju može da opravda samo velika količina objavljenih radova.Neznam zašto je nekim sramota reći da im računar sastavlja ukrštenice. Treba biti realan i pohvaliti neki rad ako je nadprosječan kojega je sastavio čovjek, uz pomoć ili bez kompjutera, tih radova je jako malo, jer je potrebnuo uložiti puno truda i vremena da se nešto tako sastavi.
Podržavam prethodni komentar. Naravno u svemu, kao i životu, treba imati meru i koristiti stvari na pravi način. Da ne budemo nepravedni, jer niko ne reče kakva je skandinavka ispod koje ljudi komentarišu. Ja sam trenutno u frci, pa ću je rešavati popodne. Saša
Š, KOŽAR, O, AB, LS, KAN, FATALNA, KAMIŠI, KAUNAS, ABLAUT, OREOLI, A, SAPATNIK, VRANEŠ, AĆA, O, MOREUZ, L, PAUKOVCI, U, IRMA, I, SEP, KI, RAĆA, Z, UGLJAR, DVOR, SOBNA LAMPA
A sad u vezi pitanja anonimnog: "ZA OVE KOJI PRAVE UKRŠTENICE: IMATE POJAM OD 20 SLOVA (5. 15. I 19. SLOVO JE "E"). E SADA, DA LI ĆETE RADITI "IZ DUŠE" I STAVITI 2, 3 CRNA POLJA I POZNATE REčI STANARINA, MOSTARINA, KOSTARIKA... ILI UKLJUČITI PRETRAŽIVAč "U 21. VEKU" (KO GA IMA I KO GA JE KUPIO) I NAĆI POJAM, DVA I ZAVRŠITI IZUZETNO PROHODNU KOMBINACIJU BEZ CRNIH POLJA I NASTAVITI DALJE SASTAVLJANJE UKRŠTENICE. EVO, KO ĆE I ZA KOJE VREME DA NAĐE 2 POJMA IZ NAVEDENOG PRIMERA. (POJAM OD 20 SLOVA: 5. 15. I 19. SLOVO JE "E").! LJUDIMA SU ČUDNI NEKI KOJI NEMAJU VREMENA ZA BACANJE. NARAVNO, KO ĆE OVO DA NADJE "IZ GLAVE"."
Ja se bavim enigmatikom 60 godina, nemam nikakav kompjuterski program niti sam ikad koristio nešto slično. Radio sam iključivo iz glave - neka ne bude neskromno - iz PAMETNE glave. Sastavio sam i objavio desetine i desetine hiljada ukrštenica (i na makedonskom i na srpskom i na hrvatskom jeziku) - isključivo iz glave. Nikad mi nije bio imperativ da pravim nekakve rekordne beline ili rekordne dužine reči da bi "morala" biti nekakva velika prohodna kombinacija. Ne zato što moja glava ne bi mogla da smisli takvu prohodnu kombinaciju, nego zato što glava rešavača ne može da smisli takvu prohodnu kombinaciju. Ne zaboravimo: enigmatske radove stvaramo i objavljujemo da ih publika, narod, obični svakodnevni ljudi mogu rešavati i rešiti i da im time priredimo razonodu i ćef. A ti ljudi su različitih profesija i školske naobrazbe. Kako se kaže: od 7 do 77 godina. E tako i ovde - od osnovca do doktora nauka. Naravno, osnovac će se namučiti, srednje obrazovan će brže rešiti, fakultetlija i doktor će to smazati brzo, ali svaki od tih ljudi treba da oseti zadovoljstvo što je uzeo u ruke da rešava VAŠU ukrštenicu. I kad je reši da sa zadovoljstvom kaže: bravo za autora, pa da mu to bude podsticaj da uzme da rešava još ukrštenica, a ne da autora psuje lomeći i tupeći mozak onim rekordnim belinama koje su, ruku na srce, tvrdi orah i za iskusne enigmate, a tek za prosečne ljude? Svaka čast onima koji raznim programima i pretraživačima stvaraju te rekorde, ali za koga su i zbog čega su? Za veoma mali krug ljudi (iskusnih enigmatičara koji su samo jedna šaka u odnosu na široke narodne konzumentske mase) i zbog para (u komercijalne svrhe zbog lake zarade jer se ne muči autor da zaradi te pare, nego mu ih mašina zaradi).
Da ne budem krivo shvaćen: nemam ništa protiv industrijske proizvodnje ukrštenica, ali autor tim ukrštenicama ne daje svoju dušu, ne daje svoj intelekt, to su hladni i mrtvi proizvodi. Autor tu nije autor. Ukrštenica iz glave je ipak živi stvor, ima dušu, ima toplinu ima ljudskog u sebi. Ko ne može da oseti tu razliku, žao mi ga je.
To su kod nekih, i te kako dobri radovi. Ponekada briljantni. Čovek kombinuje sa 1000, 2000 reči i to je to (prosečan čovek i ne koristi previše reči u svakodnevnoj konverzaciji). U računaru može biti 100000, i više reči. Autor zatraži LISTING reči za kombinacuju koju hoće da završi, IZABERE, i ON DALJE PLETE MREŽU, kako želi da mu uradi računar (to mogu biti lepe sintagme, nazivi romana, poznati izrazi koji će oduševiti rešavača). Neki su to više puta objašnjavali na enigmatskim blogovima. Majstor izabere najlepšu, domaću, lepršavu... TO JE TA DUŠA i majstorstvo autora da se izabere izmedju mnogo pojmova.I da enigmata GLEDA celu ukrštenicu da ona, U GLOBALU, bude dobra i rešiva. Znači, pustite priču o programima-ništa bez dobrog enigmate. Ko rasporedi polja i pusti rašunar-onda se dobijaju nikakvi radovi. Bojim se da, uz svo poštovanje prethodnika, oni koji nisu videli kako se to radi NEMAJU POJMA o neslućenim mogućnostima i savršeno lepim kombinacijama o kojima čovek može SAMO DA SANJA. Sve lepo, pitko, rešivo.. I naravno, znam da za to treba i neko vreme (nadam se da će neki u nekom narednom periodu prezentovati nešto od ovih radova. Siguran sam da će se tada mnogi autori razočarati U SEBE).Vidim da u zemlji ima par majstora koji ovo i mogu. Ostali, mogu da se teše i sastavljaju svoje (ne retko) dosadne, a nekada i nerešive radove. Čast izuzecima. Slažem se da su rešavači na prvom mestu. (godinama neki autori prave beline, uglavnom 7x7. Rešio sam 100, 200, i video da svi radovi liče jedan na drugi. Više ih ne rešavam. 20-30 godina prave ukrštenice sa 300-400 reči, sa dosadnim i bezbroj puta vidjenim kombinacijama. Nema tu nikakve duše, nema ničega da se nauči). X-men
Pitanje za dobrocudnog prijatelja iz Makedonije-da li je primetio da prethodnik ili neko još ovde priča o nekim rekordima i sl.? Vidim da čovek (ma ko da je) priča o lepim kombinacijama i ukrštenicama. I zašto nema duše ako ljudi uz pomoć računara povežu ukrštenicu izrazima: SVRLJIŠKE PLANINE, LAVLJA KANDŽA, NA ZAPADU NIŠTA NOVO, POP ĆIRA I POP SPIRA,SAUDIJSKA ARABIJA, PARTIZANSKA ESKADRILA...Neki prave i takve beline. Nemojte mi reći da će rešavač da kaže, ovo ne valja, nema dušu. Ili će, što ovaj reče, rešavati one dosadne beline 7x7 (nije bitno kolike su). Pećinski
Stigoh iz grada i vidim da se razvila interesantna diskusija. Ja lično, uvek sam davao prednost normalnoj (ma šta to značilo) enigmatici. Po mogućnosti raznolikoj,rešivoj, sa lepim kombinacijama i na više načina uradjenoj-kada su u pitanju ukrštenice. Inače, nije loše da u listovima bude različitih pristupa ... To je sasvim u redu. Javljam se isprovociran prethodnim komentarima. Primetio sam, neke kolege završavaju ukrštenice OKOLO (oko beline) vrlo lepo, rešivo-a većina ima neke programe. Ali, PAR NJIH povezuje ostatke u ukrstenice nečim što je VAN PAMETI (totalno nepoznata dela nepoznatih pisaca, karatisti, džudisti, paraglajdisti-iz Kine, Indije, obe Koreje, sa Novog Zelanda... Imaju očito ogromne baze sa kojima ne znaju da naprave ukrštenicu. Dobar autor će uvek znati šta, i da li može da prodje. Nekima računari nisu pomogli-naprotiv. Saša Č.
Ko o čemu, stalno se priča o nekim ukrštenicama koje imaju dušu, i o nekim koje to nemaju. Ja stvarno ne znam šta je to ukrštenica sa dušom, pa bi zamolio Žecu da sa moga bloga uzme 1 skandinavku iz Enigme i jednu iz Mini Piramide (nebitno koje, ima ih po 7), da ih stavi ovde na blog, pa da Nikola lepo objasni gde je ta famozna duša.
Više puta se na ovim blogovima diskutovalo o mentalnoj i mašinskoj enigmatici. I ja sam o tome pisao i moj stav vam je poznat. I drugi su pisali i znamo ko šta misli o tome. Prvi put čitam komentar N. Petkovskog o ovome i svaka mu čast. Napisao je pravu stvar. Enigmatiku stvaramo ne za sebe, nego za nekog drugog jer je drugome namenjena. Svaka njemu čast i na tome da 60 godina radi enigmatiku iz glave !!!!! Kapu dole, ma i kosu sa kapom zajedno, pa ako ćemo po pravdi i poštenju - i glavu sa kosom i kapom dole pred tim čovekom. Održao je nama svima lekciju. I nemoj Mile i neki drugi da se pitate kakva je to duša u enigmatici. Pokušajte da sastavite jednu ukrštenicu iz glave i jednu iz mašine, tako ćete sami shvatiti koja je razlika i osetićete tu dušu o kojoj N. Petkovski piše. Nije stvar u tome da li je ili koja ukrštenica bolja. Naravno da današnja mašinerija ima neviđene mogućnosti, ali širokoj čitalačkoj publici to ne treba, treba joj manufaktura, a ne industrija.
Mislim da velika većina ljudi koja se oglašava priča totalno napamet. Kupuju jedan, dva ili tri lista a o ostalima pričaju onako, po "osećaju". Nisu ni rešavali i ne znaju kako nastaju radovi u desetinama časopisa koji izlaze (neki su sa pseudonimima, u nekima čak njema ni potpisa). Mnogi, na primer, ne znaju da sam zajedno sa Žarkom Đokićem (samo nas dvojica) godinama objavljivao radove u dnevnom listu Politika (bez potpisa).Misle da imaju dušu radovi smutljivaca koji mudro ćute i suprotno od onih drugih. Ovo kažem generalno ne braneći i ne napadajući nikoga. Bitan je rad i, barem mene, apsolutno ništa drugo ne interesuje. Ja, lično, posle niza godina mogu da osetim ko i kako radi. Ali, to je nebitno. Bitan je jedino sud onih koji daju svoj novac da bi kupili neki list. Za mišljenje nekih, lično (iako ovde ja nisam u pitanju) nikada nisam mario. Ipak jedan manji broj ljudi zna šta je istinska enigmatika, oseća lepotu jezika i vešto se igra kombinovanjem. Mnogi od urednika u proteklih 30, 40 godina su dobro znali, i znaju, koji, kakvi i čiji radovi vrede i šta su voleli i rado objavljivali. S. Čolaković
Pre no što sam krenuo na spavanje, bacio sam poslednji pogled na sve blogove koje redovno posećujem i vidim da ima komentara vezanih za moj komentar oko enigmatike iz glave i iz kompjuterskih programa. Hvala anonimnom J.J. što mu se dopao moj komentar. Neću razglabati dalje o toj temi jer se bojim da će stvar otići gde ne treba. Mile traži da mu objasnim gde je duša u ukrštenicama (i uopšte u enigmatskim radovima). Ne verujem da si zaboravio (a i ostali takođe) da je enigmatika UMSTVENA stvar i tvorevina koju stvara živo biće - čovek i da taj čovek svojim umstvenim sposobnostima, predispozicijama, visprenošću, nadarenosti, umešnošću, inventivnosti i sličnim atributima svojim UMOM stvara enigmatiku. U tome jeste duša te enigmatike, to je proizvod žive duše i žive misli. Kad MOZAK prestane da to radi, a posao preuzme mašina, onda to nije ljudski proizvod, to je mrtvi mašinski proizvod, tvorevina bez duše. Onda živi enigmatičar prestaje da bude enigmatičar, umire njegov duh, njegova duša, to postaje degradacija enigmatike i enigmate kao živog duševnog stvora. Mašina transformiše čoveka u komercijalni industriski pogon koji samo štanca i štanca proizvod jer se tako za veoma kratko vreme bez uopšte umstvenog naprezanja postiže hiperprodukcija.
I ja sam jednom poželeo da imam takvu mašinu koja će raditi umesto mene, jer sam u jednom trenutku bio veoma angažovan i bila mi je potrebna pomoć da za kratko vtreme uradim mnogo. Jedan kolega iz Srbije mi je meilom poslao jedan takav program, ali ga nisam mogao otvoriti jer je u njemu postojala virusna zaštita, a i da nije bilo toga problem mi je bila datoteka na srpskom jeziku, a meni je bila potrebna na makedonskom. To nemam i taj mi program nikad nije proradio. Ipak sam se uzdao u se i svoje kljuse, tj. u svoju glavu i svoj mozak, nastavio tako da radim i radim i danas tako. Hvala Bogu mozak me i dalje odlično služi.
Znaju li neki kako se danas projektuje, kako rade arhitekte, inženjeri, kako nastaju čuda i čudesa od gradjevina i sl. Njima niko ne kaže da nemaju dušu i da nisu inženjeri jer koriste savremena sredstva tehnike i vrhunske programe. Rešavam skoro jedan stari beogradski enigmatski časopis: Alatić, Anakin, anarakit, Ana Karina, telali, Ćatići, alopat, kinikinik... Kreativnost i duša NA NIVOU. Čista rutina i otaljavanje posla. NI TRUNKA muke, ni trunka POŠTENJA da se sastavi nešto lepo i kreativno.
Uh... Moram da kažem da ne zastupam ni crno, ni belo stanovište, iako se bavim ukrštenicama "s dušom" na svom blogu (i inače). Meni je, kao što sam više puta pisao, potpuno svejedno čime je i kako neko sastavljao, ukoliko procenim da je finalni produkt dobar, kvalitetan, upotrebljiv. Pretpostavljam da i rešavači tj. mušterije tako razmišljaju. Međutim, kada iz mene progovori sastavljač, iskaz se malo razlikuje. Svi smo mi, valjda, jednako svesni da je klasični autor odavno postao tehnološki višak, nepotrebna kategorija, nefunkcionalni ostatak prošlosti... Ipak, različito se nosimo sa tom činjenicom. Ljudi u trećem dobu koji su ceo život proveli u sastavljanju, rade kako su navikli ili uopšte ne rade. Sredovečni se prilogađavaju, a mladih nema. To je, zapravo, sasvim logično: mladima i nije mesto u enigmatici, jer će ona za 10 ili 30 godina sasvim nestati (zajedno sa štampom). Malo je verovatno da će nove generacije ići unazad, i uskoro će enigmatski sastavi biti u rangu sa gramofonskim pločama, te će se njima baviti samo neznatan broj ljudi: entuzijasti, fanatici, nostalgičari... dok i oni ne izumru.
Šta ja, onda, tu radim (a nemam ni 30 godina)? Pa, pre nekoliko godina sam umeo da kažem: "zabavljam se". I, stvarno: enigmatika je vrlo zabavna stvar, pa ako je čovek shvati kao hobi - može se lepo igrati... No, ne lezi vraže: igra je, ipak, za decu, a hobi prestaje da bude hobi kada počnu da vas iskorišćavaju, da omalovažavaju vaše vreme, obezvređuju vaš rad, vašu dobru volju itd. Čovek iz hobija može da sastavlja ukrštenice, ali ih ne može iz hobija objavljivati u tiražnim listovima. Dakle, danas se i ja pitam: "šta mi je sve ovo trebalo?", ali već mi je kasno za rikverc - navikao sam da dnevno (tj. noćno :D) provodim po sat-dva u svetu enigmatike, odmarajući mozak od drugih stvari i pokušavajući da stvorim nešto čime ću, jelte, biti zadovoljan. To je ono vreme koje sam nekada provodio u čitanju, pisanju, crtanju isl., i ako bih odustao od sastavljanja, morao bih da se posvetim nečemu jednako budalastom, kako bi sve bilo na svom mestu. :) No, ja (bez obzira na sve) nemam nameru da odustanem. Video sam kako stoje stvari, i shvatio da mi je najbolje da sačuvam svoj hobi za sebe. Ne znam da li ima smisla stvarati i nikome ne pokazivati svoje tvorevine, ali znam da mi je draže da svoje radove iz pukog fazona objavljujem na Slavkovom ili nekom drugom blogu, svestan da će ih videti svega 20 ili 50 ljudi, nego da radim za enigmatske bandite i lopove. Hoću da radim i džaba ako procenim da to ima bar nekog smisla (zašto bi mi bilo teško da pošaljem Šabanu jednom u 2 ili 3 meseca 20 strana, kad znam da i on radi džaba, a pri tom tako pomažem jednom značajnom listu da opstane), ali neću za da radim za hohštaplere i tačka.
Znači, ja, kao neko ko voli da sastavlja (uz to, i kada bih mogao da nabavim program - ne znam šta bih s njim... to je za zanatlije, za one koji se profesionalno bave enigmatikom, za ljude kojima je potreban kvantitet), nemam nikakva očekivanja od enigmatike. Kad tako postavim stvari, ne smeta mi kompjuterska hiperprodukcija (sem u jednom posebnom slučaju, koji sam već pominjao na svom blogu... mada, ni to više nije od značaja), ali zadržavam pravo da i dalje radim na starinski, prevaziđeni, takoreći glup način - za svoju dušu. Oni koji su najviše pogođeni hiperprodukcijom su verovatno nekada bili plaćeni za svoj autorksi rad, a mene ni to ne dotiče: objavio sam cirka 1000 radova (uz to, više angažmana i "angažmana" sam odbio, nego što sam prihvatio), a da sam samo 10 puta prosio u nekoj zabačenoj ulici - sakupio bih 100 puta više. U svakom slučaju, meni je žao onih koji su stradali zbog novih trendova, i to je, između ostalog, i poenta mog bloga (i ove besede).
Mislim da su stradali svi. I ovi u trendu, i ovi van trenda. Samo šaka ljudi može (kod privatnih izdavača) da zaradi neki novac. Velike kompanije su na izdisaju. Uopšte, jasno je gde idu štampani mediji. Kuća koja izdaje Enigmatiku i još 6, 7 listića ima 345 ZAPOSLENIH!!! To svako može da nadje na internetu. Honoraraca, ne znam-100, 200, možda i više. Sa mizernim tiražima, ovakvom silom na platnim spiskovima, dugovima koji se mere u milionima evra (i blokadama računa po 20 i više dana mesečno, sa non stop prinudnim naplatama-sve ovo može da se nadje na internetu),... Šta očekivati? Tražiti od nekog da radi remek-dela, jednu ukrštenicu dnevnu za 3 4 ili 5 evra. I da ih dobije za 2 godine. O kakvim glavama i programima mi pričamo. Kome je ovo hobi, neka mu i dalje bude hobi. Ko pokušava da radi, izdaje, sastavlja i nešto zaradi, neka se i dalje bori. Raditi sa dvoje-troje ljudi ono što drugi rade sa 50, teška je i neravnopravna borba. Ko ne razume, može da kritikuje, to je uvek bilo najlakše. Da apsurd bude veći, enigmatika ovih malobrojnih je uglavnom daleko kvalitetnija. Da neko ne pomisli, ko je ovaj što piše u 5 i još ne spava-neka sada prodje bez potpisa. Ne moraju baš svi da znaju. Evo, radim neku enigmatiku. Dok ne svane...
Ko bi tu kompaniju i njene jadne enigmo-musketare razumeo bolje od vernog D' Artanjana? :) Ta kuća koja izdaje "Enigmatiku" npr. novinarima "Bazara" i "Vive", čiji tiraži ne pokrivaju ni troškove štampe, vrlo uredno plaća sve po spisku, bez obzira na blokade i milionske dugove. A, gle čuda: enigmatska izdanja imaju relativno dobar tiraž (uz "Svet kompjutera" - najbolji), a honorarci koji čuvaju ugled tim novinama dele sudbinu sa "100, 200, možda i više" honoraraca kompanije (naravno, čast izuzecima, u svakom žitu ima kukolja, pa tako nisu baš svi enigmatski honorarci jednaki... recimo, tamo se mnogo više vrednuje nerad i neznanje izvesnog Trešića nego nečiji rad). Za to ne postoji logično opravdanje (eventualno mogu pravdati sami sebe, a mogu ih razumeti i oni koji duvaju u istu tikvu). Ako ja npr. imam 8 strana u jednom broju, to znači da učestvujem u ostvarivanju bruto prihoda sa nekih 15 %. Ako se to ponovi 50 puta, a ja nijednom ne dobijem svoj honorar - to znači da me neko brutalno vuče za nos. Dalje, ako neradnici, dokoni popovi i nekršteni jarići te kompanije za to vreme primaju plate sa svim doprinosima, pa još i vrlo redovno, to znači da me neko baš pravi budalom, dovodeći me u situaciju da sa onih 15 % učestvujem u izdržavanju manje ili više anonimnih razbojnika. Ti razbojnici se, naravno, ne brinu zbog toga, važno im je samo da popune list (btw, zabranio sam da se moji odavno polsati radovi objavljuju, ali slaba vajda dok ne istekne ugovor) i da osiguraju svoj prihod. Postavlja se pitanje: šta će njima 20 ili 25 enigmatskih honoraraca? Zar im nije dovoljan 1 profesionalac, koji će im na dugme pripremati brojeve, i pri tom ih bacati na manji trošak? Teoretski, ako je sve ovo što su anonimni i potpisani mislioci izneli u gornjim komentarima - tiraž bi bio isti, ako ne i veći. No, gle čuda: mušterije im, navodno, ostaju verne upravo zbog one "duše", i ne održava im tiraž 50 % štancovane enigmatike koju im pravi ovaj ili onaj, niti ih može spasiti 20 Milenkovih totalno bezličnih skandinavki - već onih drugih 40 ili 50 % radova. E, zato me baš zanima šta će biti s njima kada cela kreativna ekipa odustane, i kada budu primorani da objavljuju isključivo stare radove, i to radove onih koji opet pristanu da potpišu taj uvredljivi ugovor - ako ih bude.
Procitah gornje komentare pa mi se chini da najprije treba odrediti sta je sastavljanje kompjuterom. Trazenje rijechi u nekoj bazi podataka koristeci kompjuter nije sastavljanje, to je samo efikasniji nachin u poredjenju sa starim (mnogi sastavljachi su imali liste rijechi). Dakle, tu nemamo "problem",kompjuter je samo alatka, potpisani je autor. Druga je pricha ako potpisani izabere format, odredi tematski pojam i sl, onda klikne i ode u shetnju, vrati se i izabere jednu od brojnih kombinacija koje mu mashima ponudi. Ovdje je potpisani autor formata, tematskog pojma, mozda i baze podataka (ako je sam uradio) no nije autor kompletnog rada (isto vrijedi ako je izabrao kompjuterski generiranu samo pochetnu kombinaciju, bjelinu i sl, to je najcesce vrlo prepoznatljivo, i onda rucno popunio ostatak mreze). Ovdje govorim o autorstvu u kreativnom, zanatskom smislu jer, naravno, nema dilema o autorstvu u pravnom smislu, potpisani ima svako pravo da naplati objavljeni rad, odnosno svoju investiciju u kompjuter, program, bazu podataka, znanje i praksu... Svako ce odluchiti kako potpisati taj rad. Radove bih podijelio na korektne (ispravne) i one druge, pa onda na loshe (bilo bi bolje da nisu ni objavljeni) i solidne, dalje bi islo mozda konfekcija i "nekonfekcija" (radovi gdje se autor uspio lijepo poigrati sa ljepotom jezika, izborom pojmova, rasporedom crnih polja...). Konfekcija je sasvim u redu i neizbjezna ako postoji potreba za vecim brojem radova. Koristenje kompjutera ne znachi automatski da ce rezultat biti konfekcija, no ako spojimo chinjenicu da mi je kompjuter nuzan jer trebam veliki broj radova ili ne mogu/necu uloziti puno vremena u sastavljanje onda je konfekcija (koliko dobra ovisi o umijecu kompjuterasha, njegovim enigmatskim kriterijima, vaznosti zadovoljstva rjeshavacha/kupca...) ipak najcesci rezultat. Rjeshavac ce biti zadovoljan ako dobije zanimljiv, rjeshiv, svjez rad, bez obzira kako je stvoren. Ako u bazu podataka stavim samo lijepe, svjeze... pojmove mashina ce izbaciti manje bjeline, manje kombinacija i sl, no kombinacije ce biti ljepshe. Problem je sto ce te kombinacije traziti vishe manuelnog rada i, najcesce, odustajanje od bjelina. Rucno rjeshavanje nece nestati, mozda ce papira biti manje, vec ga zamjenjuju skrinovi po kojima se pishe (i rjeshava)... Volio bih ako sam u ovaj komentar uspio udahnuti nesto dushe, no prva zelja mi je bila realnost i zanimljivost. Nije rad enigmata bez dushe, naprotiv... To je posebna tema. Hajro
23 коментара:
Rad preuzet sa bloga Srpska enigmatika.
MILE KOMPJUTER
I MILE Budić ima kompjuter, ali džabe, treba da znaš kako da ti pomogne. Već se zna da ga mnogi koriste i više od 20 godina-što nije nenormalno-sem za neke. Kada nema zamerke, onda- bla, bla, bla.. Pećinski čovek
ZA OVE KOJI PRAVE UKRŠTENICE: IMATE POJAM OD 20 SLOVA (5. 15. I 19. SLOVO JE "E"). E SADA, DA LI ĆETE RADITI "IZ DUŠE" I STAVITI 2, 3 CRNA POLJA I POZNATE REčI STANARINA, MOSTARINA, KOSTARIKA... ILI UKLJUČITI PRETRAŽIVAč "U 21. VEKU" (KO GA IMA I KO GA JE KUPIO) I NAĆI POJAM, DVA I ZAVRŠITI IZUZETNO PROHODNU KOMBINACIJU BEZ CRNIH POLJA I NASTAVITI DALJE SASTAVLJANJE UKRŠTENICE. EVO, KO ĆE I ZA KOJE VREME DA NAĐE 2 POJMA IZ NAVEDENOG PRIMERA. (POJAM OD 20 SLOVA: 5. 15. I 19. SLOVO JE "E").! LJUDIMA SU ČUDNI NEKI KOJI NEMAJU VREMENA ZA BACANJE.
NARAVNO, KO ĆE OVO DA NADJE "IZ GLAVE".
Ovo nije baš pravi primer razlike u sastavljanju ukrštenica: "iz glave" ili "uz pomoć štapa i kanapa". Pretraživanje uz pomoć računara rade i mnogi enigmatičari koji nemaju program za sastavljanje ukrštenica. Postoji više programa za pretraživanje reči iz baze, a najpoznatiji je Microsoft Office Access. Mislim da na ovim prostorima nema čoveka koji ima kompjuter, a da nema instaliran ovaj program. Da bi ga koristio u ove svrhe, naravno, mora imati i bazu reči urađenu u njemu.
Inače, ona reč sa tri "E" je, verovatno, VILHELM KONRAD RENTGEN.
DOBRO JE DA IMA NEKOG DA OBJASNI STVARI NEUPUĆENIMA U "21. VEKU". DODAJ I OVO U SVOJU BAZU: MONTEVIDEO, BOG TE VIDEO.
Miroslav je u pravu. Ja sam laik za računare . Imam program za riječnik kojeg sam kupio ovde na www.ugankar.net I puno mi pomaže prilikom traženja i izbora riječi i ako je ograničen na dužinu riječi do 20 slova. Tako da sa tim rječnikom i Googlom nađem skoro sve kad mi "zagusti. Ne treba kao nekad prelistati brdo enciklopedija i rječnika ili sjediti sate u nekoj biblioteci. Meni ne smeta sastavljanje pomoću računara, ali tu investiciju može da opravda samo velika količina objavljenih radova.Neznam zašto je nekim sramota reći da im računar sastavlja ukrštenice. Treba biti realan i pohvaliti neki rad ako je nadprosječan kojega je sastavio čovjek, uz pomoć ili bez kompjutera, tih radova je jako malo, jer je potrebnuo uložiti puno truda i vremena da se nešto tako sastavi.
Podržavam prethodni komentar. Naravno u svemu, kao i životu, treba imati meru i koristiti stvari na pravi način. Da ne budemo nepravedni, jer niko ne reče kakva je skandinavka ispod koje ljudi komentarišu. Ja sam trenutno u frci, pa ću je rešavati popodne. Saša
Najpre rešenje gornje skandinavke:
Š, KOŽAR, O, AB, LS, KAN, FATALNA, KAMIŠI, KAUNAS, ABLAUT, OREOLI, A, SAPATNIK, VRANEŠ, AĆA, O, MOREUZ, L, PAUKOVCI, U, IRMA, I, SEP, KI, RAĆA, Z, UGLJAR, DVOR, SOBNA LAMPA
A sad u vezi pitanja anonimnog: "ZA OVE KOJI PRAVE UKRŠTENICE: IMATE POJAM OD 20 SLOVA (5. 15. I 19. SLOVO JE "E"). E SADA, DA LI ĆETE RADITI "IZ DUŠE" I STAVITI 2, 3 CRNA POLJA I POZNATE REčI STANARINA, MOSTARINA, KOSTARIKA... ILI UKLJUČITI PRETRAŽIVAč "U 21. VEKU" (KO GA IMA I KO GA JE KUPIO) I NAĆI POJAM, DVA I ZAVRŠITI IZUZETNO PROHODNU KOMBINACIJU BEZ CRNIH POLJA I NASTAVITI DALJE SASTAVLJANJE UKRŠTENICE. EVO, KO ĆE I ZA KOJE VREME DA NAĐE 2 POJMA IZ NAVEDENOG PRIMERA. (POJAM OD 20 SLOVA: 5. 15. I 19. SLOVO JE "E").! LJUDIMA SU ČUDNI NEKI KOJI NEMAJU VREMENA ZA BACANJE. NARAVNO, KO ĆE OVO DA NADJE "IZ GLAVE"."
Ja se bavim enigmatikom 60 godina, nemam nikakav kompjuterski program niti sam ikad koristio nešto slično. Radio sam iključivo iz glave - neka ne bude neskromno - iz PAMETNE glave. Sastavio sam i objavio desetine i desetine hiljada ukrštenica (i na makedonskom i na srpskom i na hrvatskom jeziku) - isključivo iz glave. Nikad mi nije bio imperativ da pravim nekakve rekordne beline ili rekordne dužine reči da bi "morala" biti nekakva velika prohodna kombinacija. Ne zato što moja glava ne bi mogla da smisli takvu prohodnu kombinaciju, nego zato što glava rešavača ne može da smisli takvu prohodnu kombinaciju. Ne zaboravimo: enigmatske radove stvaramo i objavljujemo da ih publika, narod, obični svakodnevni ljudi mogu rešavati i rešiti i da im time priredimo razonodu i ćef. A ti ljudi su različitih profesija i školske naobrazbe. Kako se kaže: od 7 do 77 godina. E tako i ovde - od osnovca do doktora nauka. Naravno, osnovac će se namučiti, srednje obrazovan će brže rešiti, fakultetlija i doktor će to smazati brzo, ali svaki od tih ljudi treba da oseti zadovoljstvo što je uzeo u ruke da rešava VAŠU ukrštenicu. I kad je reši da sa zadovoljstvom kaže: bravo za autora, pa da mu to bude podsticaj da uzme da rešava još ukrštenica, a ne da autora psuje lomeći i tupeći mozak onim rekordnim belinama koje su, ruku na srce, tvrdi orah i za iskusne enigmate, a tek za prosečne ljude? Svaka čast onima koji raznim programima i pretraživačima stvaraju te rekorde, ali za koga su i zbog čega su? Za veoma mali krug ljudi (iskusnih enigmatičara koji su samo jedna šaka u odnosu na široke narodne konzumentske mase) i zbog para (u komercijalne svrhe zbog lake zarade jer se ne muči autor da zaradi te pare, nego mu ih mašina zaradi).
Da ne budem krivo shvaćen: nemam ništa protiv industrijske proizvodnje ukrštenica, ali autor tim ukrštenicama ne daje svoju dušu, ne daje svoj intelekt, to su hladni i mrtvi proizvodi. Autor tu nije autor. Ukrštenica iz glave je ipak živi stvor, ima dušu, ima toplinu ima ljudskog u sebi. Ko ne može da oseti tu razliku, žao mi ga je.
To su kod nekih, i te kako dobri radovi. Ponekada briljantni. Čovek kombinuje sa 1000, 2000 reči i to je to (prosečan čovek i ne koristi previše reči u svakodnevnoj konverzaciji). U računaru može biti 100000, i više reči. Autor zatraži LISTING reči za kombinacuju koju hoće da završi, IZABERE, i ON DALJE PLETE MREŽU, kako želi da mu uradi računar (to mogu biti lepe sintagme, nazivi romana, poznati izrazi koji će oduševiti rešavača). Neki su to više puta objašnjavali na enigmatskim blogovima. Majstor izabere najlepšu, domaću, lepršavu... TO JE TA DUŠA i majstorstvo autora da se izabere izmedju mnogo pojmova.I da enigmata GLEDA celu ukrštenicu da ona, U GLOBALU, bude dobra i rešiva. Znači, pustite priču o programima-ništa bez dobrog enigmate. Ko rasporedi polja i pusti rašunar-onda se dobijaju nikakvi radovi. Bojim se da, uz svo poštovanje prethodnika, oni koji nisu videli kako se to radi NEMAJU POJMA o neslućenim mogućnostima i savršeno lepim kombinacijama o kojima čovek može SAMO DA SANJA. Sve lepo, pitko, rešivo.. I naravno, znam da za to treba i neko vreme (nadam se da će neki u nekom narednom periodu prezentovati nešto od ovih radova. Siguran sam da će se tada mnogi autori razočarati U SEBE).Vidim da u zemlji ima par majstora koji ovo i mogu. Ostali, mogu da se teše i sastavljaju svoje (ne retko) dosadne, a nekada i nerešive radove. Čast izuzecima. Slažem se da su rešavači na prvom mestu. (godinama neki autori prave beline, uglavnom 7x7. Rešio sam 100, 200, i video da svi radovi liče jedan na drugi. Više ih ne rešavam. 20-30 godina prave ukrštenice sa 300-400 reči, sa dosadnim i bezbroj puta vidjenim kombinacijama. Nema tu nikakve duše, nema ničega da se nauči).
X-men
Pitanje za dobrocudnog prijatelja iz Makedonije-da li je primetio da prethodnik ili neko još ovde priča o nekim rekordima i sl.? Vidim da čovek (ma ko da je) priča o lepim kombinacijama i ukrštenicama. I zašto nema duše ako ljudi uz pomoć računara povežu ukrštenicu izrazima: SVRLJIŠKE PLANINE, LAVLJA KANDŽA, NA ZAPADU NIŠTA NOVO, POP ĆIRA I POP SPIRA,SAUDIJSKA ARABIJA, PARTIZANSKA ESKADRILA...Neki prave i takve beline. Nemojte mi reći da će rešavač da kaže, ovo ne valja, nema dušu. Ili će, što ovaj reče, rešavati one dosadne beline 7x7 (nije bitno kolike su). Pećinski
Stigoh iz grada i vidim da se razvila interesantna diskusija. Ja lično, uvek sam davao prednost normalnoj (ma šta to značilo) enigmatici. Po mogućnosti raznolikoj,rešivoj, sa lepim kombinacijama i na više načina uradjenoj-kada su u pitanju ukrštenice. Inače, nije loše da u listovima bude različitih pristupa ... To je sasvim u redu. Javljam se isprovociran prethodnim komentarima. Primetio sam, neke kolege završavaju ukrštenice OKOLO (oko beline) vrlo lepo, rešivo-a većina ima neke programe. Ali, PAR NJIH povezuje ostatke u ukrstenice nečim što je VAN PAMETI (totalno nepoznata dela nepoznatih pisaca, karatisti, džudisti, paraglajdisti-iz Kine, Indije, obe Koreje, sa Novog Zelanda... Imaju očito ogromne baze sa kojima ne znaju da naprave ukrštenicu. Dobar autor će uvek znati šta, i da li može da prodje. Nekima računari nisu pomogli-naprotiv. Saša Č.
Ko o čemu, stalno se priča o nekim ukrštenicama koje imaju dušu, i o nekim koje to nemaju. Ja stvarno ne znam šta je to ukrštenica sa dušom, pa bi zamolio Žecu da sa moga bloga uzme 1 skandinavku iz Enigme i jednu iz Mini Piramide (nebitno koje, ima ih po 7), da ih stavi ovde na blog, pa da Nikola lepo objasni gde je ta famozna duša.
Više puta se na ovim blogovima diskutovalo o mentalnoj i mašinskoj enigmatici. I ja sam o tome pisao i moj stav vam je poznat. I drugi su pisali i znamo ko šta misli o tome. Prvi put čitam komentar N. Petkovskog o ovome i svaka mu čast. Napisao je pravu stvar. Enigmatiku stvaramo ne za sebe, nego za nekog drugog jer je drugome namenjena. Svaka njemu čast i na tome da 60 godina radi enigmatiku iz glave !!!!! Kapu dole, ma i kosu sa kapom zajedno, pa ako ćemo po pravdi i poštenju - i glavu sa kosom i kapom dole pred tim čovekom. Održao je nama svima lekciju. I nemoj Mile i neki drugi da se pitate kakva je to duša u enigmatici. Pokušajte da sastavite jednu ukrštenicu iz glave i jednu iz mašine, tako ćete sami shvatiti koja je razlika i osetićete tu dušu o kojoj N. Petkovski piše. Nije stvar u tome da li je ili koja ukrštenica bolja. Naravno da današnja mašinerija ima neviđene mogućnosti, ali širokoj čitalačkoj publici to ne treba, treba joj manufaktura, a ne industrija.
J.J.
Mislim da velika većina ljudi koja se oglašava priča totalno napamet. Kupuju jedan, dva ili tri lista a o ostalima pričaju onako, po "osećaju". Nisu ni rešavali i ne znaju kako nastaju radovi u desetinama časopisa koji izlaze (neki su sa pseudonimima, u nekima čak njema ni potpisa). Mnogi, na primer, ne znaju da sam zajedno sa Žarkom Đokićem (samo nas dvojica) godinama objavljivao radove u dnevnom listu Politika (bez potpisa).Misle da imaju dušu radovi smutljivaca koji mudro ćute i suprotno od onih drugih. Ovo kažem generalno ne braneći i ne napadajući nikoga. Bitan je rad i, barem mene, apsolutno ništa drugo ne interesuje. Ja, lično, posle niza godina mogu da osetim ko i kako radi. Ali, to je nebitno. Bitan je jedino sud onih koji daju svoj novac da bi kupili neki list. Za mišljenje nekih, lično (iako ovde ja nisam u pitanju) nikada nisam mario. Ipak jedan manji broj ljudi zna šta je istinska enigmatika, oseća lepotu jezika i vešto se igra kombinovanjem. Mnogi od urednika u proteklih 30, 40 godina su dobro znali, i znaju, koji, kakvi i čiji radovi vrede i šta su voleli i rado objavljivali. S. Čolaković
Pre no što sam krenuo na spavanje, bacio sam poslednji pogled na sve blogove koje redovno posećujem i vidim da ima komentara vezanih za moj komentar oko enigmatike iz glave i iz kompjuterskih programa. Hvala anonimnom J.J. što mu se dopao moj komentar. Neću razglabati dalje o toj temi jer se bojim da će stvar otići gde ne treba. Mile traži da mu objasnim gde je duša u ukrštenicama (i uopšte u enigmatskim radovima). Ne verujem da si zaboravio (a i ostali takođe) da je enigmatika UMSTVENA stvar i tvorevina koju stvara živo biće - čovek i da taj čovek svojim umstvenim sposobnostima, predispozicijama, visprenošću, nadarenosti, umešnošću, inventivnosti i sličnim atributima svojim UMOM stvara enigmatiku. U tome jeste duša te enigmatike, to je proizvod žive duše i žive misli. Kad MOZAK prestane da to radi, a posao preuzme mašina, onda to nije ljudski proizvod, to je mrtvi mašinski proizvod, tvorevina bez duše. Onda živi enigmatičar prestaje da bude enigmatičar, umire njegov duh, njegova duša, to postaje degradacija enigmatike i enigmate kao živog duševnog stvora. Mašina transformiše čoveka u komercijalni industriski pogon koji samo štanca i štanca proizvod jer se tako za veoma kratko vreme bez uopšte umstvenog naprezanja postiže hiperprodukcija.
I ja sam jednom poželeo da imam takvu mašinu koja će raditi umesto mene, jer sam u jednom trenutku bio veoma angažovan i bila mi je potrebna pomoć da za kratko vtreme uradim mnogo. Jedan kolega iz Srbije mi je meilom poslao jedan takav program, ali ga nisam mogao otvoriti jer je u njemu postojala virusna zaštita, a i da nije bilo toga problem mi je bila datoteka na srpskom jeziku, a meni je bila potrebna na makedonskom. To nemam i taj mi program nikad nije proradio. Ipak sam se uzdao u se i svoje kljuse, tj. u svoju glavu i svoj mozak, nastavio tako da radim i radim i danas tako. Hvala Bogu mozak me i dalje odlično služi.
Znaju li neki kako se danas projektuje, kako rade arhitekte, inženjeri, kako nastaju čuda i čudesa od gradjevina i sl. Njima niko ne kaže da nemaju dušu i da nisu inženjeri jer koriste savremena sredstva tehnike i vrhunske programe. Rešavam skoro jedan stari beogradski enigmatski časopis: Alatić, Anakin, anarakit, Ana Karina, telali, Ćatići, alopat, kinikinik... Kreativnost i duša NA NIVOU. Čista rutina i otaljavanje posla. NI TRUNKA muke, ni trunka POŠTENJA da se sastavi nešto lepo i kreativno.
X-men
Samo sam još ja falio. :)
Uh... Moram da kažem da ne zastupam ni crno, ni belo stanovište, iako se bavim ukrštenicama "s dušom" na svom blogu (i inače). Meni je, kao što sam više puta pisao, potpuno svejedno čime je i kako neko sastavljao, ukoliko procenim da je finalni produkt dobar, kvalitetan, upotrebljiv. Pretpostavljam da i rešavači tj. mušterije tako razmišljaju. Međutim, kada iz mene progovori sastavljač, iskaz se malo razlikuje. Svi smo mi, valjda, jednako svesni da je klasični autor odavno postao tehnološki višak, nepotrebna kategorija, nefunkcionalni ostatak prošlosti... Ipak, različito se nosimo sa tom činjenicom. Ljudi u trećem dobu koji su ceo život proveli u sastavljanju, rade kako su navikli ili uopšte ne rade. Sredovečni se prilogađavaju, a mladih nema. To je, zapravo, sasvim logično: mladima i nije mesto u enigmatici, jer će ona za 10 ili 30 godina sasvim nestati (zajedno sa štampom). Malo je verovatno da će nove generacije ići unazad, i uskoro će enigmatski sastavi biti u rangu sa gramofonskim pločama, te će se njima baviti samo neznatan broj ljudi: entuzijasti, fanatici, nostalgičari... dok i oni ne izumru.
Šta ja, onda, tu radim (a nemam ni 30 godina)? Pa, pre nekoliko godina sam umeo da kažem: "zabavljam se". I, stvarno: enigmatika je vrlo zabavna stvar, pa ako je čovek shvati kao hobi - može se lepo igrati... No, ne lezi vraže: igra je, ipak, za decu, a hobi prestaje da bude hobi kada počnu da vas iskorišćavaju, da omalovažavaju vaše vreme, obezvređuju vaš rad, vašu dobru volju itd. Čovek iz hobija može da sastavlja ukrštenice, ali ih ne može iz hobija objavljivati u tiražnim listovima. Dakle, danas se i ja pitam: "šta mi je sve ovo trebalo?", ali već mi je kasno za rikverc - navikao sam da dnevno (tj. noćno :D) provodim po sat-dva u svetu enigmatike, odmarajući mozak od drugih stvari i pokušavajući da stvorim nešto čime ću, jelte, biti zadovoljan. To je ono vreme koje sam nekada provodio u čitanju, pisanju, crtanju isl., i ako bih odustao od sastavljanja, morao bih da se posvetim nečemu jednako budalastom, kako bi sve bilo na svom mestu. :) No, ja (bez obzira na sve) nemam nameru da odustanem. Video sam kako stoje stvari, i shvatio da mi je najbolje da sačuvam svoj hobi za sebe. Ne znam da li ima smisla stvarati i nikome ne pokazivati svoje tvorevine, ali znam da mi je draže da svoje radove iz pukog fazona objavljujem na Slavkovom ili nekom drugom blogu, svestan da će ih videti svega 20 ili 50 ljudi, nego da radim za enigmatske bandite i lopove. Hoću da radim i džaba ako procenim da to ima bar nekog smisla (zašto bi mi bilo teško da pošaljem Šabanu jednom u 2 ili 3 meseca 20 strana, kad znam da i on radi džaba, a pri tom tako pomažem jednom značajnom listu da opstane), ali neću za da radim za hohštaplere i tačka.
Znači, ja, kao neko ko voli da sastavlja (uz to, i kada bih mogao da nabavim program - ne znam šta bih s njim... to je za zanatlije, za one koji se profesionalno bave enigmatikom, za ljude kojima je potreban kvantitet), nemam nikakva očekivanja od enigmatike. Kad tako postavim stvari, ne smeta mi kompjuterska hiperprodukcija (sem u jednom posebnom slučaju, koji sam već pominjao na svom blogu... mada, ni to više nije od značaja), ali zadržavam pravo da i dalje radim na starinski, prevaziđeni, takoreći glup način - za svoju dušu. Oni koji su najviše pogođeni hiperprodukcijom su verovatno nekada bili plaćeni za svoj autorksi rad, a mene ni to ne dotiče: objavio sam cirka 1000 radova (uz to, više angažmana i "angažmana" sam odbio, nego što sam prihvatio), a da sam samo 10 puta prosio u nekoj zabačenoj ulici - sakupio bih 100 puta više. U svakom slučaju, meni je žao onih koji su stradali zbog novih trendova, i to je, između ostalog, i poenta mog bloga (i ove besede).
Mislim da su stradali svi. I ovi u trendu, i ovi van trenda. Samo šaka ljudi može (kod privatnih izdavača) da zaradi neki novac. Velike kompanije su na izdisaju. Uopšte, jasno je gde idu štampani mediji. Kuća koja izdaje Enigmatiku i još 6, 7 listića ima 345 ZAPOSLENIH!!! To svako može da nadje na internetu. Honoraraca, ne znam-100, 200, možda i više. Sa mizernim tiražima, ovakvom silom na platnim spiskovima, dugovima koji se mere u milionima evra (i blokadama računa po 20 i više dana mesečno, sa non stop prinudnim naplatama-sve ovo može da se nadje na internetu),... Šta očekivati? Tražiti od nekog da radi remek-dela, jednu ukrštenicu dnevnu za 3 4 ili 5 evra. I da ih dobije za 2 godine. O kakvim glavama i programima mi pričamo. Kome je ovo hobi, neka mu i dalje bude hobi. Ko pokušava da radi, izdaje, sastavlja i nešto zaradi, neka se i dalje bori. Raditi sa dvoje-troje ljudi ono što drugi rade sa 50, teška je i neravnopravna borba. Ko ne razume, može da kritikuje, to je uvek bilo najlakše. Da apsurd bude veći, enigmatika ovih malobrojnih je uglavnom daleko kvalitetnija. Da neko ne pomisli, ko je ovaj što piše u 5 i još ne spava-neka sada prodje bez potpisa. Ne moraju baš svi da znaju. Evo, radim neku enigmatiku. Dok ne svane...
Što se anonimne kukavice lepo ne potpišu kad već komentarišu i pametuju!!!!!
Ko bi tu kompaniju i njene jadne enigmo-musketare razumeo bolje od vernog D' Artanjana? :) Ta kuća koja izdaje "Enigmatiku" npr. novinarima "Bazara" i "Vive", čiji tiraži ne pokrivaju ni troškove štampe, vrlo uredno plaća sve po spisku, bez obzira na blokade i milionske dugove. A, gle čuda: enigmatska izdanja imaju relativno dobar tiraž (uz "Svet kompjutera" - najbolji), a honorarci koji čuvaju ugled tim novinama dele sudbinu sa "100, 200, možda i više" honoraraca kompanije (naravno, čast izuzecima, u svakom žitu ima kukolja, pa tako nisu baš svi enigmatski honorarci jednaki... recimo, tamo se mnogo više vrednuje nerad i neznanje izvesnog Trešića nego nečiji rad). Za to ne postoji logično opravdanje (eventualno mogu pravdati sami sebe, a mogu ih razumeti i oni koji duvaju u istu tikvu).
Ako ja npr. imam 8 strana u jednom broju, to znači da učestvujem u ostvarivanju bruto prihoda sa nekih 15 %. Ako se to ponovi 50 puta, a ja nijednom ne dobijem svoj honorar - to znači da me neko brutalno vuče za nos. Dalje, ako neradnici, dokoni popovi i nekršteni jarići te kompanije za to vreme primaju plate sa svim doprinosima, pa još i vrlo redovno, to znači da me neko baš pravi budalom, dovodeći me u situaciju da sa onih 15 % učestvujem u izdržavanju manje ili više anonimnih razbojnika. Ti razbojnici se, naravno, ne brinu zbog toga, važno im je samo da popune list (btw, zabranio sam da se moji odavno polsati radovi objavljuju, ali slaba vajda dok ne istekne ugovor) i da osiguraju svoj prihod. Postavlja se pitanje: šta će njima 20 ili 25 enigmatskih honoraraca? Zar im nije dovoljan 1 profesionalac, koji će im na dugme pripremati brojeve, i pri tom ih bacati na manji trošak? Teoretski, ako je sve ovo što su anonimni i potpisani mislioci izneli u gornjim komentarima - tiraž bi bio isti, ako ne i veći. No, gle čuda: mušterije im, navodno, ostaju verne upravo zbog one "duše", i ne održava im tiraž 50 % štancovane enigmatike koju im pravi ovaj ili onaj, niti ih može spasiti 20 Milenkovih totalno bezličnih skandinavki - već onih drugih 40 ili 50 % radova. E, zato me baš zanima šta će biti s njima kada cela kreativna ekipa odustane, i kada budu primorani da objavljuju isključivo stare radove, i to radove onih koji opet pristanu da potpišu taj uvredljivi ugovor - ako ih bude.
Procitah gornje komentare pa mi se chini da najprije treba odrediti sta je sastavljanje kompjuterom. Trazenje rijechi u nekoj bazi podataka koristeci kompjuter nije sastavljanje, to je samo efikasniji nachin u poredjenju sa starim (mnogi sastavljachi su imali liste rijechi). Dakle, tu nemamo "problem",kompjuter je samo alatka, potpisani je autor.
Druga je pricha ako potpisani izabere format, odredi tematski pojam i sl, onda klikne i ode u shetnju, vrati se i izabere jednu od brojnih kombinacija koje mu mashima ponudi. Ovdje je potpisani autor formata, tematskog pojma, mozda i baze podataka (ako je sam uradio) no nije autor kompletnog rada (isto vrijedi ako je izabrao kompjuterski generiranu samo pochetnu kombinaciju, bjelinu i sl, to je najcesce vrlo prepoznatljivo, i onda rucno popunio ostatak mreze). Ovdje govorim o autorstvu u kreativnom, zanatskom smislu jer, naravno, nema dilema o autorstvu u pravnom smislu, potpisani ima svako pravo da naplati objavljeni rad, odnosno svoju investiciju u kompjuter, program, bazu podataka, znanje i praksu... Svako ce odluchiti kako potpisati taj rad.
Radove bih podijelio na korektne (ispravne) i one druge, pa onda na loshe (bilo bi bolje da nisu ni objavljeni) i solidne, dalje bi islo mozda konfekcija i "nekonfekcija" (radovi gdje se autor uspio lijepo poigrati sa ljepotom jezika, izborom pojmova, rasporedom crnih polja...). Konfekcija je sasvim u redu i neizbjezna ako postoji potreba za vecim brojem radova. Koristenje kompjutera ne znachi automatski da ce rezultat biti konfekcija, no ako spojimo chinjenicu da mi je kompjuter nuzan jer trebam veliki broj radova ili ne mogu/necu uloziti puno vremena u sastavljanje onda je konfekcija (koliko dobra ovisi o umijecu kompjuterasha, njegovim enigmatskim kriterijima, vaznosti zadovoljstva rjeshavacha/kupca...) ipak najcesci rezultat.
Rjeshavac ce biti zadovoljan ako dobije zanimljiv, rjeshiv, svjez rad, bez obzira kako je stvoren. Ako u bazu podataka stavim samo lijepe, svjeze... pojmove mashina ce izbaciti manje bjeline, manje kombinacija i sl, no kombinacije ce biti ljepshe. Problem je sto ce te kombinacije traziti vishe manuelnog rada i, najcesce, odustajanje od bjelina.
Rucno rjeshavanje nece nestati, mozda ce papira biti manje, vec ga zamjenjuju skrinovi po kojima se pishe (i rjeshava)...
Volio bih ako sam u ovaj komentar uspio udahnuti nesto dushe, no prva zelja mi je bila realnost i zanimljivost. Nije rad enigmata bez dushe, naprotiv... To je posebna tema.
Hajro
Постави коментар