Objavljeno s drugom fotografijom.
уторак, 19. јун 2018.
понедељак, 18. јун 2018.
LOGO 18. SES
Kao što se vidi, napravio je neke sličnosti sa grbom Sremske Mitrovice, a broj 18 koji označava redni broj Susreta predstavlja sličnost sa vitezom na grbu. Umesto štita nalazi se grb ESS, pa eto još jedne zanimljive veze.
Molim kolege da se izjasne da li im se dopada ovaj predlog za logo.
субота, 16. јун 2018.
петак, 15. јун 2018.
IDEMO U SREM (3)
U današnjem telefonskom razgovoru sa ekonomom Doma učenika u Sremskoj Mitrovici potvrdio sam vreme održavanja 18. Susreta enigmata Srbije, a to je 24-26. avgust 2018. godine.
Smeštaj će biti u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama. Svaka soba ima kupatilo, peškire i osnovna sredstva za higijenu. Dom poseduje internet i dve manje sale koje su jedna naspram druge i pogodne su za naša takmičenja. Ishrana u restoranu je na principu samoposluživanja, doručak (švedski sto), ručak i večera kuvana jela.
Cena pansiona je 2.050,00 dinara (u ceni je boravišna taksa). Dogovorili smo se da Dom učenika obezbedi koktel dobrodošlice. Ugovor potpisuje ESS, s tim što se ne uslovljava uplata avansa, nego će svako svoje obaveze izmiriti prilikom dolaska.
Molim sve koleginice i kolege, koji su zainteresovani za učešće na ovogodišnjoj manifestaciji, da prijave svoje učešće najkasnije do 01. avgusta putem mejla: enigmatskisavezsrbije@gmail.com ili putem telefona: 069 554 0370, zbog blagovremene rezervacije smeštajnih kapaciteta.
Pošto je nalaženje sponzora za štampanje majica pod velikim znakom pitanja, najverovatnije će kao i prošle godine svaki učesnik snositi troškove za štampanje svoje majice, uplatom na tekući račun ESS (naravno oni koji to žele).
Predsednik ESS
Željko Dimović
четвртак, 14. јун 2018.
LOGO 18. SES
Logo 17. Susreta enigmata Srbije, koji su održani prošle godine u Subotici, uradio je Miroslav Cvetković. Vreme je da se uradi i logo ovogodišnje manifestacije.
Ovo je moja radna verzija, a zainteresovane kolege molim da pokušaju da osmisle logo 18. Susreta enigmata Srbije. Vaša idejna rešenja očekujem do kraja juna, a predloge pošaljite na mejl: enigmatskisavezsrbije@gmail.com
среда, 13. јун 2018.
уторак, 12. јун 2018.
среда, 06. јун 2018.
PODUNAVSKE ŠVABE
Čitava jedna mala civilizacija naseljena je tokom 18. veka u Bačku, mahom sa šireg prostora Rajne i Dunava u Nemačkoj. Bile su to Podunavske Švabe. Nemerljiv je njihov doprinos i uticaj u civilizovanju ovih prostora. Izrazito marljiv i čuvaran, ovaj vredni svet neprestano je sticao i napredovao, od dana doseljenja, sve do proterivanja iz svojih kuća i naselja (1944/45). U selu iz kog su mi dva veka duboki koreni (Stanišić) bio je 1800. g. jednak broj mojih sunarodnika Srba (oko 1.200) i Nemaca (oko 1.100), a 75% obradivih površina bilo je u srpskim rukama. Jedan vek kasnije (1900) u selu je bilo svega 500 Srba i preko 5.000 Nemaca, a u nemačkom posedu nalazilo se preko 90% obradivog zemljišta. Proterivanje Nemaca (uz izuzetno bestijalan postupak prema njima u logorima smrti) posle II svetskog rata najveća je greška koju smo učinili, kako s političkog, tako i sa ekonomskog i ljudskog stanovišta. Čitam jedan tekst poznatog istoričara ekonomije dr Mije Mirkovića (objavljen 1928. g. u Letopisu Matice srpske), koji proročki kaže - Srbi u Vojvodini teško dolaze do svesti da su njihovi prirodni saveznici vojvođanski Nemci. Kad shvate, biće možda kasno... Pokušajmo da zamislimo kulturni i privredni nivo današnje Vojvodine da je ovde ostalo tih nekoliko stotina hiljada bačkih i banatskih Švaba.
Milan Stepanović
(preuzeto sa fb profila)
уторак, 05. јун 2018.
NAJAVA TAKMIČENJA
U sredu 13. juna 2018. sa početkom u 20:00 časova, na blogu rebusi.blogspot.com održaće se takmičenje u rešavanju rebusa na temu predstojećeg Prvenstva sveta u fudbalu. Rebuse pripremaju Bane i Luka. Detalji će biti objavljeni uoči takmičenja.
недеља, 03. јун 2018.
среда, 30. мај 2018.
OSAMNAESTI SUSRET (12)
понедељак, 28. мај 2018.
недеља, 27. мај 2018.
KULEN
Jedan od najčuvenijih gastronomskih proizvoda Panonske ravnice. Bilo da je bački, sremski, baranjski ili slavonski, kulen se tradicionalno pravi od najfinijeg svinjskog mesa (od buta, plećke i vrata svinjčeta do 150 kg težine). Zavisno od podneblja doda se i malo dobre tvrde slanine, a svakako so, najkvalitetnija ljuta mlevena paprika, biber, a ponegde i beli luk, malo ruma i šećera. Pre pojave mašina za mlevenje, meso za kulen se sitnilo nožem, a i danas se isključivo ručno meša. Meso se puni pažljivo u svinjsko slepo crevo (ne sme da ostane ni mehurić vazduha). Kada je crevo napunjeno vezuje se kanapom i nosi u pušnicu i u njoj se kulen dimi hladnim dimom od bagremovog ili bukovog drveta, posle čega sledi sušenje u komari (ostavi), na hladnom mestu izloženom strujanju vazduha, najmanje tri do četiri meseca. U Bačkoj su najpoznatiji lemeški i petrovački kulen (Lemeš ili Svetozar Miletić je mađarsko-bunjevačko selo kraj Sombora). Početkom devedesetih često sam poslom putovao u Pariz, a kao pravi paorski izdanak, ja sam, za svaki slučaj, u koferčetu nosio lemeški ljuti kulen (zlu netrebalo). Jednom prilikom poslužio sam njime prijatelje Francuze, koji su ostali potpuno sluđeni ukusom kulena (jedan od njih, istinski gurman, rekao mi je da je jeo po restoranima u 60-tak zemalja, na svih pet kontinenata, ali da je ovo za njega bio najveći gastronomski šok koji je doživeo). Moram priznati da se s ljutinom kulena najuspešnije nosila i izborila jedna šarmantna Francuskinja... Na slici: lemeški kulen (i "katica" kako se naziva ovaj jače nadeven deblji kulen, i "gužnjak", kako se zove tanji a duži kulen).
Milan Stepanović
(preuzeto sa fb profila)
петак, 25. мај 2018.
Пријавите се на:
Постови (Atom)