ТРОДИМЕНЗИОНАЛНОСТ

Посебан део на недавно завршеној Колонији посвећен је тродимензионалности. Наиме, први пут на једном енигматском скупу код нас представљена је тродимензионална укрштеница. У досадашњем раду из ове области највеће резултате је дао професор Драган Ристић из Сурдулице, који је према досадашњим сазнањима прву тродимензионалну укршетеницу у Србији објавио 1996. године. Он је поздравио све учеснике 12. Енигматске колоније и том приликом рекао пар речи о овој врсти загонетке. По доласку у Дом ученика колега Ристић је први на таблу намењену радовима учесника Колоније прикачио пригодну укрштеницу. Позвао је све учеснике који су радили у овој области и објављивали радове на ову тему тродимензионалности, без обзира о којој се врсти загонетке ради, затим они који прате ову област и који имају било каква сазнања о досадашњим остварењима на плану тродимензионалности загонетака, као и они који својим прилозима на било који начин могу да допринесу да се ова област што боље обради и расветли, да се што пре јаве и дају свој допринос у реализацији ове енигматске приче о овом специфичном начину енигматског изражавања.

Професор математике, директор основне школе, потпредседник општине Сурдулица, трасирао и развијао тродимензионалност у Србији, аутор и уредник два листа.

У Сурдулици је завршио Основну школу "Јован Јовановић Змај" и Електротехничку школу
"Моша Пијаде". Студирао је на Природно – математичком факултету у Новом Саду, где је дипломирао 1976. године, добивши звање дипломираног математичара – професора математике.
Као професор математике радио је у Пољопривредно – шумарској школи "Јосиф Панчић" и Техничкој школи "Никола Тесла" у Сурдулици. Био је веома друштвено активан и радно
ангажован. Између осталог, био је секретар СИЗ – а основног образовања у Сурдулици, председник Туристичког савеза и директор друштвеног предузећа "Vlasina – Tours", као и у једном мандату потпредседник Општине Сурдулица. Обављао је и функцију директора Основне школе "Вук Караџић" (од оснивања), једне од највећих основних школа на југу Србије. Овде је директоровао пуних 15 година и са овог места је и отишао у пензију.
Учесник је у писању и директно је омогућио и помогао издавање књига "100 година школе у Сувојници" и "60 година школе у Биновцу и Калабовцу". У завршној фази је и његова књигапод називом "Власински вук". Између осталог он је и ловац, риболовац, радио – аматер, еколог, горан, туристички радник и хуманитарни радник (био је и секретар Црвеног крста Општине Сурдулица). За свој разноврстан рад и показане резултате више пута је одликован и награђиван.
Нарочито се истицао у раду са школском децом и омладином. Ожењен је и са супругом Славицом има сина Александра.
Енигматиком је почео да се бави 1970. године и прве радове је објављивао у локалном листу "Сурдуличке новине". Радове је публиковао у разним енигматским и неенигматским листовима и часописима. Нарочито интересовање је имао за школске листове: "Срећни дани", "Осмех", "Вуковац" . . . У овим издањима локалног или регионалног карактера, објављивао је своје радове или уређивао стране примерене узрасту. Истакао се и у уређивању енигматског подлиска у "Школским бисерима", листу за ученике основних школа у Црној Гори.
Посебан допринос дао је сурдулучком крају на плану математичке и енигматске едукације ученика.
На енигматском плану веома је разноврстан и подједнако добро ради различите врсте енигматског изражавања. Године 1980. почео је да развија нови облик укрштених речи – тродимензионалне укрштенице, када му није било познато да ли се неко до тада бавио тиме и да ли је код нас било аутора на плану енигматског изражавања и три димензије. Прве тродимензионалне укрштенице објављује у броју 1 енигматског листа "Разбибрига"1996. године. Издавач је био ДГИП «Нова Југославија» из Врања, а Драган Ристић је аутор овог листа, као и главни и одговорни уредник. Године 1998. он прави и објављује специјализовани часопис "Тродимензионалке", у коме је такође аутор и главни и одговорни уредник. Овога пута издавач је била Основна школа "Вук Караџић" из Сурдулице. За оба наведена листа критике су биле веома повољне. У међувремену је усавршио начин састављања и приказивања тродимензионалних укрштеница у разним облицима и величинама. Радио је и на другим енигматским врстама прилагођавајући их новом правцу тродимензионалности, који је сам трасирао и развијао, користећи малобројна искуства других енигматских стваралаца, који су се до сада више симболично и спорадично бавили овом облашћу.
Члан је београдског Енигматског клуба "Нова загонетка".