Kao što sam i obećao, evo mog viđenja (da ne kažem vizije) ovogodišnje Enigmatske kolonije.Pošto ja Koloniju shvatam kao svojevrsnu "antistres terapiju" i punjač pozitivne energije, ovo druženje nikad, kad je to moguće, ne propuštam iako je veoma komplikovano iz Kikinde doći do Sombora.
Preskačem putne peripetije i počinjem od trenutka okupljanja u Domu učenika.
Odmah sam sa vrata shvatio da će biti kao i ranije - veselo, prijatno, konstruktivno, živo, raznovrsno, radno, pa opet veselo, prijatno i tako u krug. Vidim neke drage ljude, iskreno se obradujemo - ja njima, a oni meni. Rijetko se viđamo pa je svaki susret svečanost.
Formalni dio brzo završavamo. Željko pozdravlja sve prisutne, visoka delegacija ESS (dva podpredsednika) pozdravlja domaćine, ja (jer sma "samozvani" piar) pozdravljam takmičare u "Naslovnim anagramima" i hvalim se brojem od 6 hiljada i kusur anagrama.
Koristim pauzu da iskritikujem Sofiju što nije povela muža da ga inficiramo enigmatikom. Prihvatam obrazloženje da muž ima odbrambenopoplavne obaveze. Hvalim kolegu Ristića jer je došao sa sinom, a Anica obrazlaže da njen sin, učesnik prošle kolonije, ima obaveze.
Odmah počinjemo i sa radnim dijelom Kolonije. Na tablu se kače naše zagonetke. Milin je fenomenalno ispremetao naziv Mirkovog "Restorančića" u SREĆAN TOČIR, a sve je to i nacrtao kao tablu, odnosno firmu ugostiteljskog objekta. Ja kačim autobuski anagram. Od "Dvanaesta enigmatska kolonija u Somboru" negdje između Sente i Subotice dobio sam: KOMBINUJU SE ANAGRAMI OD TEKSTA NASLOVA.
Prvo takmičenje je lagano rješavanje zagonetaka koje je pripremio Žeca. Najbolji je bio Jovan Nedić. Ja sam bio pri dnu tabele jer nisam odgonetnuo jedan anagram: I TI SI PANDRKNO. Možda bih ga i odgonetnuo, da sam mogao da odolim pa da ne napišem kao odgonetku: DINARSKI PITON. Sudije me pitaju otkud to da na Dinari ima pitona. Nema, velim ja, i posljednji je "pandrkno". Ukratko rečeno, cijela kolonija je bila u tom tonu - šale na sve strane.
Takmičenja su samo usputna dešavanja da pridodaju još dobre atmosfere, jer se niko ne oprerećuje pobjedom.
Opet malo pričamo o enigmatskim (a bogami i o neenigmatskim) temama i krenemo s turnirom u super-kvizovci. Žrijeb odlučuje da se u prvom kolu sastanem sa predsjednikom, a u drugom sa sekretarom "Natoševića", vrsnim igračima. Prvo sa Željkom žestoka borba i moja pobjeda "na mišiće", jedva, a onda sa Mirkom odlična partija puna obrta i dobrih riječi i mojoj sreći nema kraja. Dok ja "slavim pobjedu" Tepšić se brusi i hoće da se osveti za nekakav sudijski propust na nekom prošlom turniru jer mu sudije u partiji sa mnom nisu priznale "zujarsko". Džaba je zujao! Koliko je turnir bio prijateljski govori podatak da sudija (Jovan) skoro da nije imao posla. Ili još bolja ilustracija - u mojim partijama samo dvije-tri riječi koje su išle na sud, što je podatak za Riplija.
Veče je bilo pun pogodak.Gradska kafana, dobra klopa, dobro piće a dobra i muzika. Doduše, nije bilo go-go plesačica, barem nije bilo do 1.45, ali zato momci koji su sebe nazvali "Đuvegije" odlično sviraju. Naši stolovi spojeni, a prostoriju dijelimo sa isto tako veselim društvom koje nešto slavi. Nisam ih pitao šta slave, ali mi liče na proslavljače deset godina mature, 6- 7 momaka i 6-7 djevojaka. Složno pjevamo. Počinjemo sa "Bitola, moj roden kraj" za Nikolu koji je najjužnije, pa onda krećemo uzvodno i sjeverno, pa malo zapadno preko Drine, pa do mora, pa u Pljevlja, pa u Višegrad i sve u krug. Provjerili smo šta ima na Bikavcu brdu, grada Višegrada; da li se Fata šeće sama po Mostaru i da li je ušla u magazu sama, žalosna joj majka; šta to Zlatibor pita Taru; piju li žene u Somboru vina; ima li žutih dunja u Carigradu; i td
Fenomenalnooooooo. U Sarajevu bi kazali: DERNEK! U Somboru smo to zvali uživancija. (O nekim detaljima čitajte dole u rubrici "Nije za štampu").
Razilazimo se oko 2 h. Ni kiša koja stalno pada ne može nam ništa. Moj cimer Jovan i ja nastavljamo sa enigmatskim pričama pa je na kraju ispalo da sam za 36 sati Kolonije spavao 4 sata, 3 sata se takmičio a ostalo vrijeme konstruktivno iskoristio u priči, šali, pjesmi, druženju...
U nedelju rano ustajanje, šetnja, nabavka novina, kafenisanje...Nastavljamo tamo gdje smo stali. Tabla sa radovima se puni, pojedine čaše se prazne (ali nije to tema)...priči nikad kraja - o trodimenzionalnim ukrštenicama, rebusima, anagramima, enigmatici u Srbiji, enigmatici u Hrvatskoj, enigmatskim takmičenjima, kolegama koji su nam se javili i pozdravili skup ... Održavamo i jedno brzopotezno sastavljačko takmičenje. Ukrštenicu sklapam solidno, a uvrštavam i tematski pojam "Kolonija", a nisam podbacio ni kod ostala dva zadatka. Dogovor je da sudi Milutin jer je imao obavezu da donese nove zalihe rakije dunjevače. On trezveno žirira i pokaže se da isti broj bodova imamo Željko i ja, a da je blizu i Jovan. Do pobjednika smo došli konsenzusom - ja sam predložio da se proglasi Žecin komplet za najbolji (i jeste najbolji!), a da ja budem drugi. Ostali su se složili.
Svi smo prošetali do klupskih prostorija i "Restorančića", srknuli smo kafu razgovorušu, Hercegovci su se slikali kod spomenika Jovanu Dučiću, a ostali koji nisu imali sreću da se rode u Hercegovini provocirali su sa strane. Nas trojica (Živanić, Dučić i ja) sve smo to stojički podnijeli i nismo se pomakli dok nam nisu javili da su fotografije uspjele.
Dodjela priznanja počinje.
Iznosim konstruktivan prijedlog da se sledeća kolonija održi ODMAH ili najkasnije u roku sedam dana. Prijedlog je pozdravljen aplauzom, ali iz objektivnih razloga nije usvojen. Ipak, razmotriće se neki skori datum za 13. koloniju.
Moji drugari iz kluba dodjeljuju mi specijalno priznanje za "afirmaciju kluba na svim poljima, od dobrog rezultata u kvizovima do nagrade Kikinde koja mi je uručena prije izvjesnog vremena". Poklon je simboličan - majica sa natpisom "GRAD SOMBOR" (dobar "ritern" na ono naše "I KIKINDA JE GRAD".
O plasmanima na takmičenjima čitali ste u Žecinom izvještaju i ja bih to preskočio.
Razilazak. Svi svojim putem, ali sa obećanjem DO SLEDEĆE KOLONIJE.
A sada rubrika "Nije za štampu"KUDA FATA NOĆU ŠETA?
Kada je supruga poznatog enigmate S.B. poslala sms poruku u 1.09 sati sa pozdravom za učesnike Kolonije, a sve u cilju provjeravanja šta u sitne sate radi njen ljubljeni, on je, zamislite drskosti, pozvao suprugu telefonom i pustio je da sluša tamburaše koji su u tom trenutku pjevali "Aj, prošetala Suljagina Fata...aj prošetala do Mostara grada". I to muž nije bilo dovoljno već se i on razaderao u slušalicu "Uđe Fata u magazu samaaaaa". Prije nego što se prekinula veza, S.B. je čuo samo "Doći ćeš ti ovamo". Da li je to bila prijetnja ili ljubavni poziv, saznaćete ako kupite sledeći broj "Nevena".
PREDSJEDNIČE PAZI ŠTA RADIŠ
Supruga čuvenog somborskog enigmate Ž.D., inače budućeg predsjednika ESS, zatekla je svog dragana u 2.00 malo na stolu, a malo pod stolom. Kada ga je nježno ali odlučno upitala: "Šta to radiš, nesrećo?", pomenuti je pokazao znakove života. Stvar su izgladile prisutne kolege raspitujući se o tome da li u Somboru žene piju vina i u kasnim večernjim satima. Piju!
DUNJEVAČA KAO DOPING
Visoki (stasom) funkcioner Enigmatskog saveza Srbije, M.Ž. poznat kao izraziti trezvenjak i stalni posjetilac trezvenjačkog restorana trezvenjačkog imena "Zlatno burence" otkrio je sve čari dunjevače. Pošto se u domaćinskoj kući čaše ne broje, domaćini nisu bili u stanju da kažu broj popijenih čaša, (ali, začudo, pojavio se višak praznih flaša). Dakle poslije x čaša M.Ž. je otišao da prilegne deset minuta. Kada je prošlo 90 minuta, svi su skočili da ga bude. Zovi telefonom, lupaj na vrata, urlaj, deri se... Ništa. Jedva ga probudiše. A kad ga probudiše, M.Ž. oran i naspavan dopingovan dunjevačom odlučno krenu u enigmatske okršaje.
ZVAO KOLEGU, DOBIO TATU
Enigmata M.T., poznat kao ekspert za teško rješive kvadrate, na konačište je primio kolegu N.P. Sve bi bilo u redu da majka M.T., inače udovica, nije "bacila oko" na dragog gosta. Malo je falilo da kolega, kolegi postane tata. Pošto je po zakonima zabranjena bigamija, od tog posla nije bilo ništa. A taman se "dete" (M.T.) ponadalo da će uz tatu dobiti i pravo na dvojno državljanstvo.
BEĆARUŠA
Slušajući bećarce u izvođenju "Đuvegija", vesela enigmatkinja A.M. preuzela je kontrolu u svoje ruke pa je mlade momke iz benda naučila neke nove i inspirativne stihove bećaraca. Pošto je u blizini bila i crvenbanka S.N. i ona je skupila materijal za neke nove anagrame škakljivog sadržaja. Sada kada su se "Đuvegije" dodatno obrazovale, moraće prije svojih nastupa da izbace titl "+18".
Dragi moji, zasad toliko. Nemoj ko da se nako naljuti zbog ovih šala u "Nije za štampu". U ovim pričicama 2% je istina a ostalo nadogradnja. Ovo pisanje bi je dobro došlo da se i ja malo oraspoložim
Vaš Ero.
