U vreme kada još nije bilo radija i televizije, a kamoli interneta, građanstvo su o naredbama i odlukama gradskih i državnih vlasti (ali i o vestima, pa i reklamama) u Somboru obaveštavali dobošari. Njih je bilo više, pa se čak i jedna somborska ulica zvala Dobošarska (danas 21. oktobra). Dobošari su imali status gradskog službenika, sa platom kao i gradski redari-panduri.
Obaveštenja su "davali na znanje" na tri jezika – "rackom" (srpskom i bunjevačkom), mađarskom i nemačkom, na najprometnijim mestima (pred crkvama, kafanama, na trgovima, pijacama, vašarima...). Svaki dobošar je, dakle, morao da bude pismen, snažnog i jasnog glasa, i da dobro govori sva tri somborska zvanična jezika. Na slici je poslednji somborski predratni dobošar Antun Raič, ispred Gradske kuće.
Milan Stepanović
(preuzeto sa fb profila)
Нема коментара:
Постави коментар