U somborskim varoškim bircuzima nekada se najviše trošio špricer ili "osu lepeš" (hosszú lépés) kako se, pod uticajem mađarskog, ovde još nazivao. A dobrog špricera nije moglo biti bez baranjskog rizlinga i prave sode, u onim velikim sifonskim flašama od dva do pet litara, koje bi, kada se isprazne, bile nošene na ponovno punjenje kod sodara (kao deranu to mi je bila naporna, dosadna i besmilena dužnost, ali sam je svaki drugi-treći dan morao ispunjavati).
U Somboru su nekada bile tri velike sodare, a još i sada postoji nekoliko njih, samo umesto staklenih pune plastične flaše. Ali malo se danas piju špriceri.
Milan Stepanović
(preuzeto sa fb profila)
Нема коментара:
Постави коментар