недеља, 07. октобар 2018.

JUBILEJ ZA PODSTREK

ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ЕНИГМАТСКОГ ДРУШТВА „ДР ЂОРЂЕ НАТОШЕВИЋ“
Сомборско енигматско друштво „Др Ђорђе Натошевић“ обележило је протеклог викенда вредан јубилеј – 30 година постојања и стваралаштва. Заљубљеници у енигматику основали су 17. септембра 1988. године у просторијама Грађевинске радне организације „Душан Станичков“ енигматско друштво, у жељи да омиљене активности које су упражњавали у слободном времену наставе на организован начин. Томе је претходила осмишљена и темељна припрема, коју је обавио иницијативни одбор са агилним професором Радиславом-Батом Маринковићем на челу, свестраном личношћу, доказаном и на пољу енигматике. Спретно је руководио радом Друштва све до смрти 1993. године, да би га наследио његов пулен Жељко Димовић, који данас обавља дужност председника ове организације. 

И покојни Маринковић, и касније Димовић, вешто су анимирали бројне присталице разноликих видова енигматике, па је друштво постајало све бројније и врло брзо стицало чланове широм земље, тачније бивше Југославије. Од самог почетка сомборско енигматско друштво је како бројем чланова, тако и резултатима, стало уз бок тада најстаријем југословенском друштву, оном у Бјеловару. Друштво је првих 5-6 година постојања имало око 150 чланова, да би временом, како је долазило до распада Југославије, тај број сразмерно падао. Данас ЕД „Натошевић“ после разних периода успона и падова, што се тиче активности, броји тридсетак чланова , међу којима су љубитељи енигматике и пријатеља клуба. 

На оснивачкој скупштини друштва одлучено је да оно носи име родоначелника наше енигматике, аутора прве студије о загонеткама и ватреног популаризатора загонетака кроз школе. Др Ђорђе Натошевић оставио је за собом дело од значаја за српску енигматику. Сомборско друштво је основано његовом имену у спомен, у години када је обележена стогодишњица његове смрти. 

Оснивачкој скупштини су присуствовали: дипл инг Никола Кох, дип инг Мирослав Црквењаков, проф Радислав Маринковић, проф Божо Деспотовић, проф Миодраг Миленовић, Александар Черни, Милутин Мрдак, Ђорђе Маринковић, Катица Лескур, Гојко Петровић, Јосип Кулић, Недељко Скроза, Злата Ђерић, Ђуро Кнежевић, Јанош Менђан и још 35 ученика основних и средњих школа Сомбора. Гости оснивачке скупштине били су: др Маријан Јурчец - доајен југословенске енигматике из Осијека, Стјепан Хорват - председник ЕС бивше Југославије из Бјеловара, Бранко Полић и др Миљенко Зубер – тадашњи председник и секретар ЕСС из Београда и Милутин Тепшић – представник УЕ „Вук Караџић“. 


КОЛОНИЈА УМОВАЊА 
Некада неке речи поприме нова значења захваљујући томе што их употребљавамо приликом објашњавања неких нових садржаја. Узмимо на пример реч КОЛОНИЈА. Као што се зна, са њом смо се упознали из историје и географије, јер је означавала области које је економски искоришћавала нека страна држава. Сећате се енглеских или шпанских прекоморских колонија, које су углавном касније све постале самосталне државе. Реч колонија успут је добијала и значења ,као на пример, феријална колонија (летовање ученика у групама), па потом се све чешће чује синтагма сликарска колонија (окупљање у природи сликара и вајара), итд. 

Сомборски енигматичари дали су колонији нови садржај још за живота Радислава-Бате Маринковића. Они су искористили ову реч за потребе енигматике, па су је, већ 29 година, озваничили у синтагми – ЕНИГМАТСКА КОЛОНИЈА. То вам је колонија умовања, на којој се окупљају енигмати на виђење, дружење, надмудривање у игри и смишљању и решавању разних главоломкли. Ове године у нашем граду одржана је осамнаеста по реду „Енигмоколонија“. 


ПРИБЛИЖИТИ ЕНИГМАТИКУ МЛАДИМА 
С обзиром на укупне околности у којима се живело и радило, клупски енигматски потенцијал није могао бити у потпуности исказан и искоршћен. Све је више присутна и незаинтересованост појединаца за активности којима се Друштво од сонивања бави, а као последица нових трендова и схватања, као и нових животних филозофија, где су приоритети зарада и профит. 

Ипак можемо констатовати да је ЕД „Натошевић“ у протеклом периоду задовољавајуће функционисао и радио, па је даље у границама укупних могућности, доприносио афирмацији, популаризацији и развоју српске енигматике. Запажени резултати су постигнути на такмичањима, организовањем конкурса „Насловни анаграми“, турнира у „Квизовци“, меморијала истакнутих чланова друштва, интернетских купова, разних такмичења, као и издавањем друштвеног „Билтена“, књига и енигматских часописа. 

У свим наведеним сегменима активности и рада, с обзиром на своје потенцијале, друштво би требало у наредном периоду да оствари и више, а нарочито у сфери приближавања енигматике најмлађим нараштајима и њиховог укључивања у енигматске токове.

Нема коментара: