СТО ГОДИНА ЧУВЕНЕ ПЕСМЕ

Za Lazu Kostića se ne može reći da je imao sreće u ljubavi, iako je bio veoma
privlačan ženama. Njegova prva ljubav umire kada je pesnik imao 21 godinu. Naredne dve se udaju za druge muškarce bežeći ka stabilnijim muškarcima. U svojoj pedesetoj godini upoznaje Lenku Dunđerski, ćerku svog najboljeg prijatelja, devojku koja se odmah zaljubila u njega, izuzetne lepote i od oca najbogatijeg Srbina u Vojvodini. Jedini problem je bio taj što je bila čak 30 godina mlađa od njega. Pesnik se nije usudio da joj izjavi ljubav, plašio se veze sa toliko mlađom ženom. Dane su provodili zajedno, dok jednog dana Kostić ne odluči da pobegne u manastir Krušedol.
To mu nije bilo dovoljno. Čini sve da uguši ljubav koja bukti u njemu. Postaje kum sa njenim bratom i na kraju odlučuje da se oženi bogatom mirazdžikom Julijanom Palanački, koja je punih 25 godina bila zaljubljena u njega i na kraju ga je dočekala. Venčali su se kada joj je bilo 46 godina, a njemu 54. Bila mu je dobra žena, ali nikada nije uspela da pobedi ljubav koju je Laza osećao prema Lenki. Laza je želeo da se Lenka uda za njegovog prijatelja Nikolu Teslu, čuvenog fizičara, koji je bio 15 godina mlađi od njega. Zato mu šalje pismo u Njujork:

Dragi prijatelju, danas je, od prilike, treća obljetnica kako smo se ono sastali u Pešti i onako lijepo proveli ono nekoliko dana. Naumio sam da proslavim taj dan. Šta mislite kako? Ne biste nikad pogodili da Vam ne kažem:

Hoću da Vas oženim!

... Znam šta ćete reći, znam šta ćete pomisliti, sve znam, pa ipak! Devojka koju sam vam namenio podobna je da savlada svaku ženomrzicu. Ja mislim da bi i mrtvog oživela, ne samo mrtvog Don Huana, nego i mrtvog sveca. Zbilja:
Onomad sam je gledao u manastiru kako celiva neke mošti, suhu ruku nekog sveca, pa, u zanosu od onog tamjana i od one ljepote, čisto sam se začudio, kako da se ona mrtva ruka ne podigne da je zagrli.

- Koji je to svetitelj? Zapitao sam kaluđera do sebe.
- To nije svetitelj.
- Nego?
- To je svetiteljka, prepodobna majka Angelina.
- A? Sad razumem.

Kaluđer me pogleda kao da me je razumio, a znam da ni ne sluti moje misli.
Do sada je odbila čitavu vojsku prosaca. Roditelji se zabrinuli: ima joj 24 godine - al ne biste joj dali više do 20. Otac je moj najbolji prijatelj, te sam dakako prijatelj i njoj. Dugo sam se trudio da doznam za uzrok te nemilosti, te jedva jedvice doznam: NJen je ideal Nikola Tesla.

Ja sam joj priznao da je to i moja davnašnja misao, ali mi je navijek bilo na umu, kako ste vi do sada svu svoju ljubav posvetili velikoj ideji, pa nemate vremena ni misliti na žene, a kamoli na ženidbu. Ona se ipak uzda da bi Vas obrnula...

Toliko o devojci. A sad - (...) o imovini, o ženinstvu ili o prćiji njenoj. Ona može doneti od prilike jedan milion franaka. Ali joj otac tako stoji da bi mogao otvoriti zetu veresiju i do jednog miliona dolara, ako zatreba.

Promislite se dobro, sve mislite na jedno smislite, pa mi javite, na šta ste smislili. Ako pristajete, poslažu Vam odmah sliku moje namjenjenice i doznaćete njeno ime. Bilo kako bilo, svakojako vjerujte da ostajem navjek vaš prijatelj Laza Kostić..."

Odgovor velikog naučnika nije sačuvan, ali se da naslutiti šta je odgovorio po narednom Kostićevom pismu upućenom njemu:


Dragi Prijatelju, ako hoćete da Vam rečem po duši, ja se drugom odgovoru nisam ni nadao. A kad već govorim o duši i kad se dobro promislim, valja mi priznati: na vašem mestu ne bih ni ja drugojačije.

Najkrupniji razlog za vašu ženidbu bio bi, da se ne satre seme koje rađa takove detiće. Ali prvo: ne može se niko sasvim pouzdati da će imati dece, ni kad bi se oženio u najboljoj snazi, ni kad bi uzeo najzdraviju devojku.


Drugo: Ko zna kakva bi bila deca? Znam da su najgenijalniji ljudi rađali nedonoščad, ili bar sasvim obične, svakidašnje mozgove, a to je - sasvim prirodno: NJihov mozak je toliko radio, da ništa nije ostalo za njihova m... - Pomislite samo, kad bi iza vas ostala dva tri sina tupoglava, kako bi ti uludo mogli potrošiti svu slavu svoje dične očevine...

Zato nemojte misliti ni sa kakvim bolom na to da ste vi zadnji svoga roda... Jer napokon, vaše pleme, pa da je i Nemanjino ne bi se moglo lepše završiti nego takvim egzemplarom...

Napokon vam javljam da ću se ja, ako Bog da, u nedelju posle Male Gospođe (22/10. septembra) venčati sa mojom verenicom Julijom Palanačkom u Somboru. Sad je dvanaesta godina kako sam je bio isprosio... Ako niste verovali u sudbinu, to je prilika da poverujete..."

Nema sumnje da je Lenka Dunđerski volela Lazu Kostića. Laza Kostić se osećao nedostojan te lepote, što svojim stihovima nedvosmisleno pokazuje. Laza joj je neprestano pričao o Tesli, smatrajući ga dostojnim muškarcem takve žene. A ona je to nevoljno prihvatila. Navodno je njena izjava bila: "Kad nije Laza, neka je Lazin Tesla".

Lenka je umrla u svojoj 24 godini u Beču, od tifusne groznice. Postoje i druge verzije vezane za njenu smrt, ne znam koliko su istorijski potkovane. Spominje se čak da je umrla za vreme abortusa, deteta koje je začela sa Lazom. Vest o smrti pesnik dobija za vreme posete Veneciji sa svojom Julijanom. Ulazeći u crkvu "Santa Maria Della Salute" (Gospe od Spasa) pesnik ostaje zatečen njenom lepotom. U njemu se javlja i osećanje kajanja zbog pesme koju je davno napisao "Dužde se ženi", gde je pogrdno pisao o Veneciji jer je crkva izgrađena od "našeg", Dalmatinskog drveta. Pesnik osuđuje Venecijance zbog uništavanja dalmatinskih šuma za njihovu crkvu. Od tada pa do smrti pesnik je oko vrata nosio skromnu ikonu Bogorodice, a u sebi nenapisane stihove pesme. Svom prijatelju Tesli piše sledeće pismo:


„Dragi prijatelju, eto, to je Vaša nesuđenica,

Vidite, koliko sam se skanjevao i lomio, dok nijesam prekinuo, da vam ipak pošaljem onaj crni list. Meni je bila kao sestra. Kao što vidite, neće ni vaša biografija ostati bez romantike, najlepše al i najžalosnije.

A ja sam ostavio ženu - još prije Lenkine smrti - upravo utekao sam od punica; imam ih dvije. Sad sam opet u manastiru Krušedolu. Žena me zove kući. Sad se pogađamo. I to je romantika, je li?

Sretan vam Božić i da Bog da, da u novoj godini postignete sve što ste naumili. Navek vaš prijatelj Laza Kostić."


Vrativši se sa Julijanom u Sombor, Laza kratko boravi u ovom gradu. Odlazi u manastir Krušedol, bežeći od tašte. Nikako nije mogao da komunicira sa njom, pa se Julijani vraća tek nakon taštine smrti. Tek tada se skrasio u Somboru, gde je obavljao dužnost upravnika "Srpske čitaonice", koja i danas postoji i nosi njegovo ime.

1909 godine Matica Srpska se sprema da izda poslednju zbirku pesama Laze Kostića. Pesnik krajem maja iste godine moli sekretara Matice Srpske, dr. Milana Savića da sačeka nekoliko dana sa štampanjem jer završava još jednu pesmu. U roku od nekoliko dana Kostić završava svoju "Santa Mariju", zbirka pesama izlazi iz štampe i njegova Julijana umire u Beču.

Veliki srpski pesnik Laza Kostić umire sledeće godine, takođe u Beču, gde su umrle i Lenka i Julijana.

Аутор: мој друг Милан (иначе пасионирани енигмата)