KOD DIKE

Jedan od najunosnijih poslova u Somboru tokom 19. i prve polovine 20. veka bila je - prostitucija (istina, unosna je i danas, samo je preseljena u skupštinske sale i rijalitije). Kapaciteti somborskih kupleraja obično nisu bili dovoljni da podmire sve zainteresovane (Sombor je bio grad sa dve velike kasarne), a registrovanih javnih kuća bilo je barem pet-šest (da i ne govorimo o nezvaničnoj prostituciji po manjim gostionicama i o raznim "tetkama", koje su podvodile svoje mlade "rođakinje" finoj gospodi). Najpoznatiji je bio kupleraj "Kod Dike", koji se nalazio u najstrožem središtu grada (danas je u ovoj zgradi Galerija Milana Konjovića). Javna kuća za imućnu gospodu nalazila se i u Lastinoj ulici (danas Jožefa Flozbergera), malo manje imućni Somborci odlazili su u Jorgovansku ili Parisku, a oni najsiromašniji u Vojničku ulicu. Prostitutke su redovno išle na lekarske preglede, a postojala je i posebna vrsta polu-prostitucije, takozvane "ceharice", koje su po gostionicama pravile društvo otmenoj gospodi pri piću, uz mogućnost nastavka druženja. O jednoj Somborki, koja se bavila najstarijim zanatom na svetu, ispevana je, početkom 19. veka, i pesma:

Lepa ti je pod Somborom trava, 
A još lepša Maca Nikolina. 
Što jest fajda od njene lepote, 
Kad je ljube đaci po sokaci, 
Oficiri po tesni budžaci, 
A laćmani po meki dušeci, 
Mladi Grci po njini dućani, 
I sabovi po čitavi dani,  
A ćurčije po njini kreveti... 
(Laćman = mlađi oficir, potporučnik; Mladi Grci = trgovci; Sabovi = krojači; Ćurčije = krznari).

Milan Stepanović
(preuzeto sa fb profila)