Kao i drugi veći panonski gradovi, imao je Sombor svoje niže gradske službenike - redare, odnosno pandure (preduslov je bio da govore tri jezika - mađarski, nemački i srpski), dobošare, odžačare, kočijaše, nadglednike pijaca i vašara itd.
Ipak, osim Sombora, nijedan drugi grad nije imao i - SLUŽBENE RODE! Naime, središte grada (tzv. Unutrašnja varoš ili današnji "Venac") bilo je okruženo dubokim šancem sa vodom, u kojoj su se, krajem 19. veka, toliko namnožile žabe, da je bilo nemoguće uveče mirno prošetati po korzou ili spavati kraj otvorenih prozora. Muku su mučile gradske vlasti šta da rade, dok jedan varoški poslužitelj nije predložio da se uhvati desetak roda, da im se jedna noga zaveže dovoljno dugim kanapom i da se puste kraj šanca. Predlog je odbačen kao besmislen, ali posle još par dana nesnosnog večernjeg koncerta ogromnog kreketavog hora, predomislili su se i pristali. Poslužitelj je rode vodio svaki dan od šanca do šanca, a ove proždrljive ptice su, za svega par nedelja, desetkovale žablju napast i ulicama Sombora ponovo je zavladao mir...
Milan Stepanović
(preuzeto sa fb profila)
Нема коментара:
Постави коментар