Legendarni "Smederevac" na drva bio je nezamenjiv za kuvanje zimnice (ajvar, pekmez, paradajz), a posebno za ovu našu bačku nedeljnu "žutu supu", sa dugim i tankim domaćim rezancima, koja je predstavljala vrhovni zakon za termin polaska kući, kada bi domaćin nedeljom, kao što je bio red, prvo odlazio do crkve, a zatim navraćao u bircuz.
Pogled na džepni sat, oko podne, i pozdrav društvu uz izvinjenje "da se ne o'ladi žuta supa"...
Za "Smederevac" su znali svi, pa i oni najmlađi. Jednom je, u ono vreme pre mobilnih telefona, ćerkica mog bliskog prijatelja, kao klinka od šest-sedam godina, prenela tati poruku da ga je zvala neka teta telefonom, ali nije upamtila njeno ime, mada misli da se zove nekako kao šporet. Teta se zvala - Smederevka.
Milan Stepanović
(preuzeto sa fb profila)
2 коментара:
Ovih šporeta ima još uvijek u optjecaju po selima oko Orašja.
Недјељко, "СМЕДЕРЕВАЦА" има још у ист. делу Србије, а верујем да има и у осталим деловима
Постави коментар