Naravno da su joj oči otvorene, to je nedostatak grafičke realizacije ovog rebusa. Može se zaključiti da spava i sanja na osnovu situacije u rebusu. Bilo je ovakvih rebusa i kod Baneta Nikića (SNIMATELJ U BUJANOVCU - sni Mate Ljubu, Jan Ovcu/ oba aktera imaju otvorene oči, a snivaju)i niko se nije bunio. Čini mi se da je jednom prilikom Ivan Andonov napomenuo da mu je ona prijateljica i verovatno je trebalo da za potrebe rebusa odem do Beograda, tražim od Ivana da me upozna sa njom i da je lično slikam u situaciji kad su joj oči zatvorene:)
Kad već analiziramo, evo šta ja mislim o tom crtežu.
Kako može da sanja? Pa jednostavno, mašta o tome (jer glagol sanjati znači i maštati o nečem, obično nedostižnom).
Da bi se videlo da sanja, ta ličnost bi trebalo da ima neko zamišljeno i sneno lice (recimo da ga ovde ima).
Takođe, strip oblačić kad neka osoba razmišlja treba da se razlikuje od onog koji se koristi kad je u pitanju dijalog (što se postiže nizom isprekidanih kružića).
Ne mogu da ništa da uradim dok mi ne dođe kompjuter sa popravke (a to se neće desiti u naredna dva dana)a u četvtak planiram put, pa će doći još do dodatnog odlaganja.
Vidim osim toga da ima raspitivanja za naredni ciklus naslovnjaka. Što se mene tiče, MOŽE, ja sam za, ali traži se dobrovoljac koji će biti kalif umjesto kalifa :)
Došlo je vreme da se stvari u enigmatici postave na normalne osnove i da se poštuju neki zdravi rezoni, jer nije u redu očekivati da pojedinci koji su organizatori drže na plećima veliki teret i da sve to rade besplatno. Znate dobro i sami da se teško živi, i da svako od nas ima neke svoje probleme. Slavko, na primer, mora da brine o porodici, radi na raznim stranama da bi namakao novac. Znate i to da je Slavko uz ogroman trud priredio sjajan skup u Kikindi, na čemu smo mu svi čestitali, pa je s te strane imao veliku satisfakciju. Međutim, krajnje neodgovorno ponašanje bilo bi da sada svoje dragoceno vreme ponovo troši na jedno takmičenje od koga nema nikakve materijalne koristi.
Ovim bih predložio da se uvede obavezna kotizacija za svako enigmatsko takmičenje u Srbiji, da učešće na bilo kom turniru košta simboličnih 300 dinara. Ako bi takmičenje bilo održano u četiri kola (odnosno, u četiri turnira) sa 40 učesnika, to bi onda izašlo oko 400 evra od upisnine, od čega može recimo pola da ide organizatoru, a pola u nagradni fond. Eto onda motiva domaćinu turnira, za nekih 200 evra već bi vredelo izdvojiti vremena. Budući da u takvoj situaciji postoji i nagradni fond, za očekivati je da takmičenje bude kvalitetnije i zanimljivije.
Ovo bi bio pošten odnos prema hobiju kojim se bavimo. U svetu je potpuno normalno da osobe koje se bave nekim hobijem za to izdvajaju poprilične sume novca, pa treba onda i mi enigmati tako da se ponašamo i da cenimo trud organizatora. Uostalom, i kad se ide na neku rekreaciju, recimo mali fudbal, treba platiti zakup sale, što samo za jedan termin ispadne 300-400 dinara po čoveku. Niko ne čeka da se pojavi dobrovoljac i kaže "Hej, obezbedio sam vam salu, dođite da igramo fudbal", nego svako uplati novac i onda igra.
Samo problem je Zoki sto i sam znas koliko bi ljudi podrzalo ovako nesto.Pa, bre nisu u stanju da uplate clanarinu ESS od 200,00 dinara godisnje. Sto je zalosno!!!
Ja mislim da je predlog potpuno nerealan, iz više razloga - od kojih je "ko će to da podrži" još i najmanji.
Prvo - s kojim pravom mi uvodimo "obavezu na nivou Srbije"? Nismo mi nikakva vlast i nemamo pravo nikoga ni na šta da primoravamo (pa ni organizatore enigmatskih takmičenja da ih naplaćuju).
Drugo - kako da neko van Srbije plaća učešće na takmičenju a da ne pravimo od toga međunarodni transfer novca?
Treće - ako nam je ovo hobi (a nisam ja prvi upotrebio tu reč), onda to valjda znači da se u životu inače bavimo nečim drugim, a ovo radimo iz zadovoljstva. Ako zarađujemo, to prestaje da bude hobi. Pošto sam ja lično zainteresovan za organizovanje isključivo besplatnih enigmatskih takmičenja, koliko god da to retko radim, ne bih voleo da mi to jednog dana neko zabranjuje ili me zbog toga osuđuje.
E, znao sam da će se javiti neko da me uči šta je hobi i da priča kako hobisti treba da budu amateri koji sve to rade isključivo iz ljubavi i zadovoljstva. Jedino nisam očekivao da to bude neko za koga iz dosadašnjeg poznanstva nisam stekao utisak da je tako uskih pogleda.
Pre nego što odgovorim po stavkama, samo nekoliko uvodnih napomena. Te pare o kojima pričamo nisu neke od kojih će se organizatori bogzna koliko ovajditi, nego minimum koji je potreban da bi to što se pravi bilo na nekom nivou. Znamo dobro da je takmičenje na kome nema nagrada automatski slabije posećeno i manje kvalitetno.
To što je neko hobista ne znači da treba da bude potpuna budala koja će se žrtvovati za dobrobit svih. Ako će taj čovek nešto malo zaraditi kao organizator, zašto bi mi to smetalo, valjda treba da mi je drago? Taj novac koji mi damo kao takmičari dokaz je da cenimo to što radi kolega, a njemu predstavlja motivaciju da pravi sve bolja takmičenja i da mu vremenom ne ponestane entuzijazma. Takođe, tim uplatama svako od nas potvrđuje na delu da je nesebičan ljubitelj enigmatike. Konačno, to je i stvar nekog elementarnog vaspitanja i pristojnosti - kad si stalno gost na nečijim žurkama i hvališ mu te žurke, onda je red da mu odneseš ponekad neki poklon, bocu vina i tome slično, a ne da stalno budeš grebator.
1. Ovo što predlažem trebalo bi da uvede Enigmatski savez Srbije. Uvođenjem te norme postigle bi se dve bitne stvari - da se ne gase takmičenja i da na njima bude nagrada. Dotle, možemo i mi biti ti koji ćemo na primeru pokazati kako nešto može da funkcioniše lepo samo ako postoji dobra volja i ako ljudi nisu škrti.
2. Pa šta i da postoji međunarodni transfer novca, nije problem da se otvori devizni račun. Postoji i vrednosno pismo, a u krajnjoj liniji, može se poslati novac u koverti ili uručiti na nekom od susreta enigmata, nismo nesnalažljivi.
3. Naravno, postavlja se i pitanje šta sa onima koji neće da poštuju nešto što se usvoji na nivou saveza. Po meni, takve ljude ne treba smatrati kolegama i kad bi to bila neka usvojena norma ja ti prvi ne bi došao na to što praviš. A ti onda organizuj ta svoja besplatna mini-takmičenja za pet ljudi i uživaj u tome, to ti zaista ne može niko zabraniti.
Žeco, u pravu si, to je skandalozno da se pravi pitanje oko članarine. Naravno da bi bilo otpora i za ovakav predlog, ali poenta jednog saveza i jeste da donosi odluke koje možda nisu popularne, ali vode ka dobrobiti njegovih članova. Stavljam ruku u vatru da bi se najviše bunili oni koji se retko takmiče ili ih uopšte ni nema na turnirima, ali se zato redovno predstavljaju da su neki veliki ljubitelji enigmatike.
Imam probleme sa tehnikom (kompjuterskom) pa ne mogu ni da otvorim neke sajtove-blogove.
Ukratko. Razumijem prijedlog za uvođenje takse. Pošto sam radio nacrt pravilnika za takmičenje ESS (tahvih je 3-4). U nacrtu sam da ta ZVANIČNA takmičenja budu otvorenog tipa s tim da kotizaciju ne bi plaćali oni koji su platili članarinu, dok bi ostali zainteresovani plaćali SIMBOLIČNU kotizaciju. Napominjem to je NACRT za takmičenja (PRVENSTVA SRBIJE) koje organizuje ESS.
Što se tiče svih ostalih takmičenja (iako sam i ja najčešće Xebena strana) mislim da uvođenjem kotizacije nećemo postići željeni efekat.
Ja sam skloniji APELOVANJU da se posao oko organizovanja takmičenja RAVNOMJERNIJE rasporedi.
Na takmičenjima je premalo takmičara da bih (a hoću!) utrošio energiju, a da se to ne odrazi u broju učesnika, u pomoći ostalih...
Neka takmičenja (Memorijal Milana Milina) svakako ću URADITI.
Ipak, drage kolege, ne bi bilo loše da (osim ove dvojice-trojice) Alija Sirotanovića (da ne kažem budala) ne bi bilo loše da još poneko zasuče rukave.
Što se tiče NASLOVNIH ANAGRAMA, i tu bih se (ponovo) žrtvovao ali,...
Kasa se vratim sa hercegovačkodalmatinskog putovanja, i kada popravim mašinu, upoznaću vas sa idejom za inovaciju NASLOVNJAKA. (Biće jedna proba od 7 dana).
Na kraju - Nekoliko puta sam pisao razlog zašto ne pokrenem svoj sajt-blog. Ko je zainteresovan može da to pronađe u mojim komentarima i sve će mu se kazati.
(Izvinjavam se, nisam detaljno čitao prethodne komentare, zbog pomenutih razloga tehničke prirode)
Ne smatram se grebatorom, pošto i ja organizujem besplatna takmičenja koliko mi to druge obaveze dozvoljavaju. Možda to u mom slučaju jeste prilično retko, ali svakako ne želim da me iko primorava da svoja takmičenja naplaćujem.
>> "Naravno, postavlja se i pitanje šta sa onima koji neće da poštuju nešto što se usvoji na nivou saveza. Po meni, takve ljude ne treba smatrati kolegama i kad bi to bila neka usvojena norma ja ti prvi ne bi došao na to što praviš. A ti onda organizuj ta svoja besplatna mini-takmičenja za pet ljudi i uživaj u tome, to ti zaista ne može niko zabraniti."
Ja ne vidim ni da su nagradna enigmatska takmičenja u Srbiji naročito "maksi", niti će me jako radovati ako na takmičenje privučem ljude koji su tu isključivo zbog nagrade. I ako neko, na primer, ne bi bilo član tvog saveza, ti ga ne bi smatrao kolegom, to jest, ne bi uopšte smatrao da se on bavi enigmatikom? Smešno.
Pretpostavljam da ovo nije dobar momenat da te pitam da li mogu na Enigma cafeu tamo negde u novembru-decembru da organizujem još jedno takmičenje u rešavanju rebusa? :)
Žeca je, ako se dobro sećam, sredio za naslovne anagrame nekakvo putovanje, a ranije je dodeljivao slike na koloniji. Slavko je u Kikindi organizovao da bude hrpa finih nagrada. Kad god sam mogao i ja sam na turnirima davao pehare, medalje, knjige, robne nagrade, pa i neke skromne novčane. Svakako da takvi turniri, pa sve i da dotične nagrade ne smatramo nekim naročitim, imaju mnogo više smisla od turnira na kojima nema nagrada.
A što se tiče takmičenja u rešavanju rebusa, pravi ga slobodno dok je ovakva situacija. Međutim, ako enigmati ikada odluče da usvoje ono što predlažem, onda to moram poštovati i ne mogu sarađivati sa nekim ko krši dogovor.
OK - samo nemojmo to nazivati kršenjem dogovora. Ne može neko da krši neki dogovor protiv kog je bio u startu - može da krši samo svoj dogovor s nekim. Znači, ne mogu enigmati A i B da krše dogovor enigmata C, D i E. (I ako ga ne poštuju, oni su i dalje enigmati.)
Naravno, to što ste se potrudili da obezbedite nagrade na enigmatskim takmičenjima i tako ih učinite atraktivnijim je zaista za svaku pohvalu, i to niko ne bi smeo da zaboravi. Nisam ni ja, i ujedno zahvaljujem na gostoprimstvu za organizaciju takmičenja, koje bi, kao što rekoh, trebalo da bude negde krajem godine.
.jpg)
26 коментара:
Sve pohvale za Jovana i Dejana koji održavaju "živost" bloga!!!
Pa i ja pomažem u tome, zemljače moj!
Nikola Petkovski
A koja je to sad na ovoj slici?
UNAKAZI NOS ANJA
Jok!!!
UNAKAZI NAS ANJA!
Na slici su kazina (dva) a ne jednan
Nikola Petkovski
Ovo je voditeljka Una Senić.
Nek bude i jedno i drugo. Možda su ono dve prostorije jednog kazina:)
Izvini zemljace ti se podrazumevas kao sastavni deo inventara:)))
Nažalost, nisam čuo ni za tu voditeljku. Kako sanja kad su joj oči otvorene?
Dosta više zakeranja na ovom blogu:)
Naravno da su joj oči otvorene, to je nedostatak grafičke realizacije ovog rebusa. Može se zaključiti da spava i sanja na osnovu situacije u rebusu. Bilo je ovakvih rebusa i kod Baneta Nikića (SNIMATELJ U BUJANOVCU - sni Mate Ljubu, Jan Ovcu/ oba aktera imaju otvorene oči, a snivaju)i niko se nije bunio.
Čini mi se da je jednom prilikom Ivan Andonov napomenuo da mu je ona prijateljica i verovatno je trebalo da za potrebe rebusa odem do Beograda, tražim od Ivana da me upozna sa njom i da je lično slikam u situaciji kad su joj oči zatvorene:)
Ja sam mislio da će moje pitanje biti shvaćeno kao šala..., a ideja s Beogradom i ličnim slikanjem i nije tako loša. :)
Kad već analiziramo, evo šta ja mislim o tom crtežu.
Kako može da sanja? Pa jednostavno, mašta o tome (jer glagol sanjati znači i maštati o nečem, obično nedostižnom).
Da bi se videlo da sanja, ta ličnost bi trebalo da ima neko zamišljeno i sneno lice (recimo da ga ovde ima).
Takođe, strip oblačić kad neka osoba razmišlja treba da se razlikuje od onog koji se koristi kad je u pitanju dijalog (što se postiže nizom isprekidanih kružića).
Šteta što je opalo interesovanje za naslovne anagrame,mislim da smo se lepo družili tim povodom.
Kome je dosadilo? :)
Ajde rezultati naslovnjkaka na Sunce!
Ne mogu da ništa da uradim dok mi ne dođe kompjuter sa popravke (a to se neće desiti u naredna dva dana)a u četvtak planiram put, pa će doći još do dodatnog odlaganja.
Vidim osim toga da ima raspitivanja za naredni ciklus naslovnjaka. Što se mene tiče, MOŽE, ja sam za, ali traži se dobrovoljac koji će biti kalif umjesto kalifa :)
Došlo je vreme da se stvari u enigmatici postave na normalne osnove i da se poštuju neki zdravi rezoni, jer nije u redu očekivati da pojedinci koji su organizatori drže na plećima veliki teret i da sve to rade besplatno. Znate dobro i sami da se teško živi, i da svako od nas ima neke svoje probleme. Slavko, na primer, mora da brine o porodici, radi na raznim stranama da bi namakao novac. Znate i to da je Slavko uz ogroman trud priredio sjajan skup u Kikindi, na čemu smo mu svi čestitali, pa je s te strane imao veliku satisfakciju. Međutim, krajnje neodgovorno ponašanje bilo bi da sada svoje dragoceno vreme ponovo troši na jedno takmičenje od koga nema nikakve materijalne koristi.
Ovim bih predložio da se uvede obavezna kotizacija za svako enigmatsko takmičenje u Srbiji, da učešće na bilo kom turniru košta simboličnih 300 dinara. Ako bi takmičenje bilo održano u četiri kola (odnosno, u četiri turnira) sa 40 učesnika, to bi onda izašlo oko 400 evra od upisnine, od čega može recimo pola da ide organizatoru, a pola u nagradni fond. Eto onda motiva domaćinu turnira, za nekih 200 evra već bi vredelo izdvojiti vremena. Budući da u takvoj situaciji postoji i nagradni fond, za očekivati je da takmičenje bude kvalitetnije i zanimljivije.
Ovo bi bio pošten odnos prema hobiju kojim se bavimo. U svetu je potpuno normalno da osobe koje se bave nekim hobijem za to izdvajaju poprilične sume novca, pa treba onda i mi enigmati tako da se ponašamo i da cenimo trud organizatora. Uostalom, i kad se ide na neku rekreaciju, recimo mali fudbal, treba platiti zakup sale, što samo za jedan termin ispadne 300-400 dinara po čoveku. Niko ne čeka da se pojavi dobrovoljac i kaže "Hej, obezbedio sam vam salu, dođite da igramo fudbal", nego svako uplati novac i onda igra.
Podrzavam predlog!!!
Samo problem je Zoki sto i sam znas koliko bi ljudi podrzalo ovako nesto.Pa, bre nisu u stanju da uplate clanarinu ESS od 200,00 dinara godisnje. Sto je zalosno!!!
Ja mislim da je predlog potpuno nerealan, iz više razloga - od kojih je "ko će to da podrži" još i najmanji.
Prvo - s kojim pravom mi uvodimo "obavezu na nivou Srbije"? Nismo mi nikakva vlast i nemamo pravo nikoga ni na šta da primoravamo (pa ni organizatore enigmatskih takmičenja da ih naplaćuju).
Drugo - kako da neko van Srbije plaća učešće na takmičenju a da ne pravimo od toga međunarodni transfer novca?
Treće - ako nam je ovo hobi (a nisam ja prvi upotrebio tu reč), onda to valjda znači da se u životu inače bavimo nečim drugim, a ovo radimo iz zadovoljstva. Ako zarađujemo, to prestaje da bude hobi. Pošto sam ja lično zainteresovan za organizovanje isključivo besplatnih enigmatskih takmičenja, koliko god da to retko radim, ne bih voleo da mi to jednog dana neko zabranjuje ili me zbog toga osuđuje.
E, znao sam da će se javiti neko da me uči šta je hobi i da priča kako hobisti treba da budu amateri koji sve to rade isključivo iz ljubavi i zadovoljstva. Jedino nisam očekivao da to bude neko za koga iz dosadašnjeg poznanstva nisam stekao utisak da je tako uskih pogleda.
Pre nego što odgovorim po stavkama, samo nekoliko uvodnih napomena. Te pare o kojima pričamo nisu neke od kojih će se organizatori bogzna koliko ovajditi, nego minimum koji je potreban da bi to što se pravi bilo na nekom nivou. Znamo dobro da je takmičenje na kome nema nagrada automatski slabije posećeno i manje kvalitetno.
To što je neko hobista ne znači da treba da bude potpuna budala koja će se žrtvovati za dobrobit svih. Ako će taj čovek nešto malo zaraditi kao organizator, zašto bi mi to smetalo, valjda treba da mi je drago? Taj novac koji mi damo kao takmičari dokaz je da cenimo to što radi kolega, a njemu predstavlja motivaciju da pravi sve bolja takmičenja i da mu vremenom ne ponestane entuzijazma. Takođe, tim uplatama svako od nas potvrđuje na delu da je nesebičan ljubitelj enigmatike. Konačno, to je i stvar nekog elementarnog vaspitanja i pristojnosti - kad si stalno gost na nečijim žurkama i hvališ mu te žurke, onda je red da mu odneseš ponekad neki poklon, bocu vina i tome slično, a ne da stalno budeš grebator.
1. Ovo što predlažem trebalo bi da uvede Enigmatski savez Srbije. Uvođenjem te norme postigle bi se dve bitne stvari - da se ne gase takmičenja i da na njima bude nagrada. Dotle, možemo i mi biti ti koji ćemo na primeru pokazati kako nešto može da funkcioniše lepo samo ako postoji dobra volja i ako ljudi nisu škrti.
2. Pa šta i da postoji međunarodni transfer novca, nije problem da se otvori devizni račun. Postoji i vrednosno pismo, a u krajnjoj liniji, može se poslati novac u koverti ili uručiti na nekom od susreta enigmata, nismo nesnalažljivi.
3. Naravno, postavlja se i pitanje šta sa onima koji neće da poštuju nešto što se usvoji na nivou saveza. Po meni, takve ljude ne treba smatrati kolegama i kad bi to bila neka usvojena norma ja ti prvi ne bi došao na to što praviš. A ti onda organizuj ta svoja besplatna mini-takmičenja za pet ljudi i uživaj u tome, to ti zaista ne može niko zabraniti.
Žeco, u pravu si, to je skandalozno da se pravi pitanje oko članarine. Naravno da bi bilo otpora i za ovakav predlog, ali poenta jednog saveza i jeste da donosi odluke koje možda nisu popularne, ali vode ka dobrobiti njegovih članova. Stavljam ruku u vatru da bi se najviše bunili oni koji se retko takmiče ili ih uopšte ni nema na turnirima, ali se zato redovno predstavljaju da su neki veliki ljubitelji enigmatike.
Imam probleme sa tehnikom (kompjuterskom) pa ne mogu ni da otvorim neke sajtove-blogove.
Ukratko.
Razumijem prijedlog za uvođenje takse. Pošto sam radio nacrt pravilnika za takmičenje ESS (tahvih je 3-4). U nacrtu sam da ta ZVANIČNA takmičenja budu otvorenog tipa s tim da kotizaciju ne bi plaćali oni koji su platili članarinu, dok bi ostali zainteresovani plaćali SIMBOLIČNU kotizaciju. Napominjem to je NACRT za takmičenja (PRVENSTVA SRBIJE) koje organizuje ESS.
Što se tiče svih ostalih takmičenja (iako sam i ja najčešće Xebena strana) mislim da uvođenjem kotizacije nećemo postići željeni efekat.
Ja sam skloniji APELOVANJU da se posao oko organizovanja takmičenja RAVNOMJERNIJE rasporedi.
Na takmičenjima je premalo takmičara da bih (a hoću!) utrošio energiju, a da se to ne odrazi u broju učesnika, u pomoći ostalih...
Neka takmičenja (Memorijal Milana Milina) svakako ću URADITI.
Ipak, drage kolege, ne bi bilo loše da (osim ove dvojice-trojice) Alija Sirotanovića (da ne kažem budala) ne bi bilo loše da još poneko zasuče rukave.
Što se tiče NASLOVNIH ANAGRAMA, i tu bih se (ponovo) žrtvovao ali,...
Kasa se vratim sa hercegovačkodalmatinskog putovanja, i kada popravim mašinu, upoznaću vas sa idejom za inovaciju NASLOVNJAKA. (Biće jedna proba od 7 dana).
Na kraju - Nekoliko puta sam pisao razlog zašto ne pokrenem svoj sajt-blog. Ko je zainteresovan može da to pronađe u mojim komentarima i sve će mu se kazati.
(Izvinjavam se, nisam detaljno čitao prethodne komentare, zbog pomenutih razloga tehničke prirode)
Danas od podne neću imati pristup internetu!
Ne smatram se grebatorom, pošto i ja organizujem besplatna takmičenja koliko mi to druge obaveze dozvoljavaju. Možda to u mom slučaju jeste prilično retko, ali svakako ne želim da me iko primorava da svoja takmičenja naplaćujem.
>> "Naravno, postavlja se i pitanje šta sa onima koji neće da poštuju nešto što se usvoji na nivou saveza. Po meni, takve ljude ne treba smatrati kolegama i kad bi to bila neka usvojena norma ja ti prvi ne bi došao na to što praviš. A ti onda organizuj ta svoja besplatna mini-takmičenja za pet ljudi i uživaj u tome, to ti zaista ne može niko zabraniti."
Ja ne vidim ni da su nagradna enigmatska takmičenja u Srbiji naročito "maksi", niti će me jako radovati ako na takmičenje privučem ljude koji su tu isključivo zbog nagrade. I ako neko, na primer, ne bi bilo član tvog saveza, ti ga ne bi smatrao kolegom, to jest, ne bi uopšte smatrao da se on bavi enigmatikom? Smešno.
Pretpostavljam da ovo nije dobar momenat da te pitam da li mogu na Enigma cafeu tamo negde u novembru-decembru da organizujem još jedno takmičenje u rešavanju rebusa? :)
Žeca je, ako se dobro sećam, sredio za naslovne anagrame nekakvo putovanje, a ranije je dodeljivao slike na koloniji. Slavko je u Kikindi organizovao da bude hrpa finih nagrada. Kad god sam mogao i ja sam na turnirima davao pehare, medalje, knjige, robne nagrade, pa i neke skromne novčane. Svakako da takvi turniri, pa sve i da dotične nagrade ne smatramo nekim naročitim, imaju mnogo više smisla od turnira na kojima nema nagrada.
A što se tiče takmičenja u rešavanju rebusa, pravi ga slobodno dok je ovakva situacija. Međutim, ako enigmati ikada odluče da usvoje ono što predlažem, onda to moram poštovati i ne mogu sarađivati sa nekim ko krši dogovor.
OK - samo nemojmo to nazivati kršenjem dogovora. Ne može neko da krši neki dogovor protiv kog je bio u startu - može da krši samo svoj dogovor s nekim. Znači, ne mogu enigmati A i B da krše dogovor enigmata C, D i E. (I ako ga ne poštuju, oni su i dalje enigmati.)
Naravno, to što ste se potrudili da obezbedite nagrade na enigmatskim takmičenjima i tako ih učinite atraktivnijim je zaista za svaku pohvalu, i to niko ne bi smeo da zaboravi. Nisam ni ja, i ujedno zahvaljujem na gostoprimstvu za organizaciju takmičenja, koje bi, kao što rekoh, trebalo da bude negde krajem godine.
Постави коментар