BRACA MITA

Mada je rokenrol obeležio dobar deo mog života, postoji među starogradskim pesmama nekoliko koje istinski volim da čujem (pravo su muzičko blago te stare srpske pesme, mahom nastale u drugoj polovini 19. veka). Za razliku od današnje "muzike", pesme su tada pisali pravi pesnici, a komponovali ih školovani kompozitori. Jedan od najomiljenijih pesnika tog vremena, čije su pesme rado i široko pevane, bio je somborski advokat i književnik MITA POPOVIĆ (1841-1888), rodom iz Baje, u Somboru znan kao "braca Mita", inače vršnjak Laze Kostića. Po svojoj nekadašnjoj popularnosti, Popovićeve ljubavne, vinske i rodoljubive pesme mogle bi da se mere sa današnjim pesmama Zvonka Bogdana (takođe Somborca). Najpoznatija među njima, koja se i danas rado peva i svira, nosi naziv SAGRADIĆU ŠAJKU (meni, uz pesmu "Što se bore misli moje" srpskog kneza Mihaila Obrenovića, svakako najlepša iz tog vremena). Osim nje, Popović je napisao još nekoliko, tada izuzetno popularnih pesama ("Koso moja svilena pa gusta", "Sedi Mara na kamen studencu", "Sabljo moja dimiskijo", "Sunce jarko" itd.). Isprva kao pesnik prihvaćen, kasnije osporavan od kritike, Popović je završio život u duševnom rastrojstvu, ali je iza sebe ostavio lep opus pesama, pripovetki i drama, istina bez veće književne vrednosti. Somborci su po njemu nazvali jednu lepu staru ulicu u središtu varoši.

Milan Stepanović
(preuzeto sa fb profila)