"Alaj volem, pa volem, s četir' vola da orem", pevalo se nekada po Bačkoj. A oralo se, sve do početka 20. veka, s volovima (najčešće sa "podolcima", sa onim velikim i dugim rogovima). U jaram je uprezano po četiri, šest ili osam volova, zavisno od vrste i kvaliteta zemlje. Napred bi bili upregnuti slabiji, u sredini volovi učeni za vuču, a pred plugom najsnažniji, koji su držali pravac krajevima. Jaram za volove pravljen je od mekšeg drveta (oraha, lipe, jasena ili vrbe) kako im ne bi nažuljao vrat. Zemlja je orana ralicom sa gvozdenim raonikom na vrhu i drvenim plugom, tzv. „pemcem“, gde je samo crtalo bilo metalno, a da bi se pooralo jedno jutro zemlje trebalo je i po desetak časova mukotrpnog rada. Volovi su, za paore, bili blago, koliko i dukati.
Milan Stepanović
(preuzeto sa fb profila)
Нема коментара:
Постави коментар